Veći deo 2000. godine aktivistkinje Labrisa su posvetile organizovanju Druge lezbejske nedelje.
„Teško je naći hotel koji ispunjava naše kriterijume. Pripremamo fascikle sa materijalima, pamflete, naljepnice, novine, diktafon, kameru. Pravimo program i kontaktiramo sa ženama iz Hrvatske, Slovenije i Makedonije. Sredstvima dobijenim za projekat možemo pokriti troškove za 45 žena. Dogovaramo se da naziv skupa bude ’Budi to što jesi’.
Baš kad smo pomislile da smo konačno pronašle odgovarajući hotel za Lezbejsku nedelju, stvari su se iskomplikovale. Slobodan Milošević je izgubio na izborima 24. septembra, ali ne priznaje rezultate. Opštenarodno nezadovoljstvo kulminira 5. oktobra. kada Milošević nevoljno silazi s vlasti. Do tog dana nismo bile sigurne da li ćemo održati Drugu lezbejsku nedelju, koja je trebalo da počne 17. oktobra. Pronašle smo jedan motel blizu Sombora, Vojvodina. Druga lezbejska nedelja je počela 17. oktobra i trajala je do 22. oktobra 2000. U jednom trenutku skupu je prisustvovalo 65 žena iz svih država bivše Jugoslavije. Po završetku skupa šaljemo izvještaje i saopštenja medijima, kao i lezbejskim i gej organizacijama i drugim NVO u zemlji i inostranstvu. (...)“
Program
skupa uglavnom čine psihološke, edukativne i kreativne radionice: Coming out,
Naša žudnja za političkim – lezbejski feminizam, Alternativno lečenje, Lezbejke
fantaziraju – umesto maskenbala, Lezbejski jezik, Lezbejska vidljivost,
Lezbejska prava,
Učesnice Druge lezbejske nedelje na jednoj od radionica, Sombor, oktobar 2000 „Okupile smo se u Somboru; lezbejke iz Bačke Topole, Beograda, Jagodine, Kikinde, Ljubljane, Niša, Novog Sada, Skopja, Zagreba i Zrenjanina. Nas šezdeset i četiri u Somboru nastavljamo rad na lezbejskoj vidljivosti, koji smo započele na Prvoj lezbejskoj nedelji na Pohorju 1997.
U
međuvremenu, od 1997, mnoge političke promene su se dogodile u našim državama,
koje daju mogućnost lobiranja za ženska i lezbejska prava:
−
Međunarodna UN misija na Kosovu zaustavila je agresiju srpske vojske i policije
i uspostavila protektorat nad tim regionom. U novom periodu na Kosovu osnovano
je mnogo ženskih organizacija, ali građanke albanske nacionalnosti I dalje ne
mogu da uđu u Srbiju. Nama je jako žao.
− Građanke i
građani Republike Hrvatske izglasale/li su prošle godine kraj nacionalističkom
vođi i početak građanskog društva.
- Građanke i
građani SR Jugoslavije izglasale/li su prošlog meseca kraj fašističkom vođi i
početak još jednog građanskog društva.
- Građanke i
građani Republike Slovenije ovog meseca izglasale/li su političku orijentaciju
levog centra“, stoji u završnom dokumentu sa Druge lezbejske nedelje.
Tokom skupa
napisan je i Manifest pičke:
PIČKA
traži i govori novi jezik.
Lezbejke
recikliraju heterolingvistički kod.
Stvaraju
svoje identitete: cele, snažne, validne, različite.
Slušale smo
jedna drugu. Čule smo različita iskustva o kompleksnosti lezbejske egzistencije
u heteropatrijarhalnom društvu. I ove godine nije bilo lako, bilo nam je divno.
Radile smo
kroz radionice, debate, trčanje i sport. Unutra i spolja. Ohrabrivale smo jedna
drugu. Zajedno. Lezbo-tok, lezbo-žud, lezbo-bit.
Svaka sama
sebi pravi teoriju.
Orgazmičkim
krikom PIČKA ruši falusne idole. Oslobađanje od homofobije je proces u kojem
smo potrebne jedna drugoj.
Karakteristično
za Drugu lezbejsku nedelju je da smo imale debatu o buč i fem u tri dela do
kasno u noć, da smo imale Irenine vežbe Wen Do i Jelenino vrištanje u prirodi,
da se radilo feminističko pozorište i ples PIČKE... Širile smo lezbejsku solidarnost.
Važno nam je
da smo različite i da nosimo hiljade čudesnosti s kojima menjamo svet.
Lepe /drage
sebi /budile smo jedna drugu /napokon zajedno/ svetlije.“
Izvor:http://labris.org.rs/sites/default/files/Hronologija%20-%2020%20godina%20Labrisa.pdf
No comments:
Post a Comment