Wednesday, December 28, 2016

Iz lezbejskih zapisa: Prvo iskustvo nasilja



Lezbejka, studentkinja iz Beograda, 24 godine

 ''U srednjoj su već krenule priče da sam lezbejka, ali se nisam ja lično autovala. Kako je meni samoj sve bilo novo, plašila sam se kako će, na primer, biti sa devojčicama u svlačionici, da li će biti neprijatnih situacija, ali u suštini svi su me nekako prihvatili. Znala sam da je bilo i onih koji nisu baš ok sa tim, ali sve je bilo u redu.

Jednom sam tako sedela sa devojkom na Savamali i čak se nismo ni držale za ruke niti šta slično, već smo samo sedele jedna pored druge napolju. Neka deca su krenula toliko da nam dobacuju i gađali su nas kamenjem, govorili su nam ''lezbejke'', ''bolesne'', ma ne znam ni da ponovim te uvrede, više ih ne pamtim, ali znam da je bilo baš puno užasnih uvreda. Ja sam bila više smirena, ali je moja devojka još više popizdela i onda sam nju smirivala. To su bila djeca od 15 godina, zato se i nisam baš puno uplašila, da su bili stariji verovatno bih se više uplašila. U blizini nam je bila i policijska stanica tako da sam pomislila da, ne daj bože, bude nešto - otrčala bih tamo.

Kada sam došla kući  razmišljala sam o tome, to je bila više situacija provokacije nego što sam mislila da će nas i napasti. Bila sam malo uznemirena, ali zbog njihovih godina nisam se baš toliko uplašila. Bilo ih je šest, grupa dečaka i devojčica i to je bilo uveče. Imala sam 20 godina, a moja djevojka 18. Ja sam insistirala da mi odemo na drugo mjesto kako bismo mogle da pričamo. Mislim da im je ona nešto dobacila, ali ja sam bila u fazonu ''ćuti''. Otišle smo, a oni nas nisu pratili. To mi je bilo prvo takvo iskustvo napolju. Sve ukupno je trajalo pola sata, ni ne sećam se svih tih uvreda jer ne želim da ih držim u glavi. Bilo mi je strašno. Setim se i dan danas toga svega. Nisam autovana u porodici, u društvu jesam delimično, i onda više tu imam strah šta bi bilo kada bi se nešto desilo i oni saznali. Nekako imam taj veliki strah od autoriteta. Plašim se šta bi bilo kada bi oni saznali. Imala sam već problema sa mamom jer je vidjela da sam lajkovala na fejsu nešto sa LGBT tematikom.''

T.O.

Wednesday, November 30, 2016

Točak moći i kontrole u lezbejskim odnosima


U točku moći i kontrole možete prepoznati različite manifestacije nasilja unutar lezbejskih partnerskih odnosa. Ukoliko se nalazite u sličnoj situaciji imate dileme ili znate prijateljicu koja se nosi sa ovakvim izazovima u vezi, javite se Konsultacijama za Lezbejke +381 11 292 00 67 ponedeljkom od 17 do 20h, 
a naša adresa  sos.lezz@gmail.com je tu za vas 24/7


 preuzmite Tocak u PDF formatu

Monday, October 24, 2016

LISTA – o ljubavi i kontroli u lezbejskim partnerskim odnosima

U lezbejskim partnerskim odnosima ima puno primera kontrole i nasilja.  Feministkinje su pre 40 godina mislile da je nasilje osobina samo  heteroseksualnih odnosa.  Ali sve mi živimo u jednom patrijarhalnom heteroseksualnom svetu pre nego što postanemo lezbejke ili feminisktinje.  Iskustvo pokazuje da svaka od nas ima u svom detinjstvu neka iskustva nasilja i kontole, ili neposredno, ili posredno kada smo svedokinje.  Sva emotivna iskustva ucrtana u naša tela jos u ranim godinama se prenose i u lezbejskim odnosima.  Poslednja istraživanja kažu da je više od 80% lezbejki koje imaju više od 15 godina iskustva partnerskog odnosa imalo makar jednom odnos u kome je bilo kontrole i nasilja (Britanija). 

Ova lista je sastavljena kako bi mogla da pogledaš na  svoje odnose sa odredjene razdaljine, sa nežnošću prema sebi.  Ako imaš više od 5-6 odgovora Da, dobro bi bilo da vidiš s kime bi mogla o tome da razgovaraš.


Preti da će te autovati drugima
-        Da li je nekad rekla da će reći drugima bez tvog znanja o tvojoj seksualnoj orjentaciji?

Spušta te pred drugima
-        Da li ružno govori o tebi pred tvojim prijateljicama?

o   Kontroliše tvoju komunikaciju
-        Da li možeš da slobodno da razgovaraš sa bilo kojom ženom koju upoznaš?
-        Da li ona ima password za tvoj e-mail adresu i Facebook?

o   Da li partnerka donosi sve važne odluke
-        Koja odlučuje gde ćete izaći?

o   Ljubomorna je na tvoje drugarice
-        Kad si zadnji put izašla sa svojim drugaricama, bez nje?

o   Zaštitnički se ponaša prema tebi, prebacuje ti da se ona brine za tebe
-        Da li radi stvari umesto tebe i kad te ne pita, da bi ti pomogla?
-        Da li ti govori da te niko drugi ne bi voleo takvu, samo ona?

o   Utiče na tvoje poslovne odluke 
-        Da li te savetuje da (ne) prihvatiš posao koji ti ne želiš?

o   Odlučuje o tvojim samostalnim kretanjima
-        Koliko puta dnevno se javljaš njoj (mejl, face, twitter, telefon... itd) kad si na putu?

o   Koristi tvoje obrazovanje protiv tebe
-        Da li ti prebacuje u vezi tvog obrazovanja?

o   Kontroliše korišćenje novca
-        Da li te kritikuje kada samostalno koristiš novac?

o   Kontroliše tvoj coming out proces
-        Da li te ucenjuje ako hoćeš (ili ako ne želiš) da kažeš drugima da si lezbejka?

o   Ucenjuje te da si ti kriva zbog toga kako se ona ponaša
-        Da li te ubedjuje da je zbog tvog ponašanja ona bila gruba ili nasilna?
-        Da li ti preuzimaš komplet brigu o njoj kako bi ona bila mirna?

o   Odlučuje o tvom seksualnom životu
-        Da li te omalovažava kad ne želiš ili kad želiš s njom da imaš seksualni odnos?

o   Kontroliše te nasiljem
-        Da li nekad razbija stvari kako bi te zastrašila i naredila šta da uradiš?
-        Da li je gruba prema tvojim životinjama ako ih imaš: mace, kuce, itd?  

o   Kontroliše te ćutanjem
-        Da li često ćuti sa težinom kada treba da se donese neka odluka?

o   Preti ti samoubistvom
-        Kad pomeneš da razmišljaš o raskidu

o   Imate svadje u kojima se desilo da je bilo šamara ili udaraca
-        Ona ili ti ste u naletu besa udarili jedna drugu

o   Tvoja briga za njom njoj nije dovoljna, a ni tebi nije dovoljna njena briga za tebe
-        Ti njoj prebacuješ ili ona tebi da se ne brineš dovoljno o njoj



piši ili pozovi

Konsultacije za Lezbejke 381 11 292 00 67    ponedeljkom 17-20 
sos.lezz@gmail.com

Monday, October 17, 2016

Iz lezbejskih zapisa: Prijavila sam muža moje koleginice koji mi je pretio

Lezbejka, feministkinja (35)  radi honorarno, živi u Beogradu


Od početka sam bila aut jednoj koleginici sa posla. Ona je zapravo bila moja šefica. Činilo mi se da je dobro prihvatila to što sam lezbejka, ali kako je vrijeme odmicalo a ja dobijala sve više pohvala od klijenata, primjetila sam da mi zavidi.

Uslijedile i provokacije u vidu šala na račun mog lezbejskog identiteta. To mi je baš bilo neprijatno, pa sam postala nekako opreznija i poslovnija u komunikaciji s njom. Jednog dana sam došla na posao i ona mi je rekla da me otpušta. Kada sam pitala zašto, rekla je da nije zadovoljna mojim radom.  To uopšte nije imalo smisla, jer je moj rad donosio više novca nego njen. Bilo mi je baš krivo ali se nisam suprotstavljala, već sam je samo pitala kada će mi biti isplaćena plata. Rekla je da će biti na vrijeme i ja sam nakon nekoliko dana prestala sa radom. Međutim, kada je došlo vrijeme da dobijem platu, to se nije desilo. Zvala sam je, ali se nije javljala. Onda sam otišla do posla i tu u kancelariji sa njom je bio i njen muž. Pitala sam za novac, ali je rekla da nema. Rekla sam da sam pošteno zaradila i da ona mora da mi isplati za taj mjesec i da ću doći opet sutra po novac. Otišla sam kući, ali i dalje sam imala osećaj nelagodnosti što je njen muž bio u kancelariji.

Uveče mi je došla drugarica i ispričala sam joj šta mi se desilo. Odmah nakon toga je zazvonio telefon. Po broju sam prepoznala da me koleginica zove i javila se misleći da želi da se dogovorimo kada mogu da dođem po platu. Međutim, preko telefona sam čula glas koleginicinog muža. Čim sam se javila počeo je da viče i da mi prijeti: kako će svima reći da sam ja lezbejka, kako ću glavom platiti pojavim li se još jednom blizu njegove žene i još mnogo prijetnji mi je uputio, ali sad ih se ne sjećam svih. Počela sam da uralam kao nikad do tada i svašta sam mu rekla za uzvrat, jer mi je bilo užasno da me on zove i prijeti mi. Poludila sam. Posle toga sam spustila slušalicu. Moja drugarica koja je čula ceo razgovor bila je podržavajuća i jasno mi je rekla da je nepravda to što mi njih dvoje rade.

Bilo me je strah da će doći  i fizički me napasti jer je znao gdje živim, pa sam naredni dan otišla u policiju skupa sa drugaricom i prijavila ga. Policajac je to smatrao kao sasvim normalan događaj i rekao mi da se malo smirim i da idem kući. Ja nisam htjela tek tako da odem, već sam insistirala da on poduzme nešto, a kako nije htio, zatražila sam komandira smjene . Onda je komandir, nakon što me je saslušao, rekao da jedino što može da uradi je da pozove nasilnika i da ga telefonski upozori. Pristala sam na to i on je u mom prisustvu obavio taj poziv. Nakon toga, plata mi je bila isplaćena, a oni me nikad više nisu uznemiravali. Ponosna sam na sebe i drugaricu kako smo istrajne i odvažne bile do kraja.
                                                                                                                                                          D.G.

Wednesday, September 28, 2016

Preporuke sedam lezbejskih parova koji su u vezi više od 30 godina





Budimo iskrene: održavanje dugotrajne veze nekad deluje kao da podrazumeva mnogo više truda nego što imate energije. Bezuslovno volite svoju partnerku, ali tokom vremena dešavaju se neke situacije koje vas frustriraju, preplave ili vam čak slamaju srce.

Kao žena koja je u vezi 10 godina, mogu vam reći da sam tokom protekle dekade iskusila neke od najčarobnijih i najdivnijih trenutaka u svom životu. Takođe vam mogu reći da je isto tako bilo nekih apsolutno poražavajućih trenutaka, i upravo u tim mračnim vremenima najvažniji i ujedno najispunjavajući posao je   pronalaženje snage u svakoj pojedinačno, ali i obema kao timu.

Razgovarale smo sa sedam lezbejskih parova koje su zajedno 30 ili više godina u nadi da ćemo dobiti neki odgovor na pitanje kako da budemo u dugoj, uspešnoj vezi.  Neki od ovih parova su zajedno prevazišli neverovatne poteškoće; neki su se borili sa tragedijom, razdvajnjem ili bolešću.  Iako je došlo do značajnih poboljšanja u vezi položaja LGBTQ zajednice, ovi parovi su preživeli višedecenijsku sramotu od strane većine, neke su skrivale ko su i koga vole. Ako iko zna  kako je moguće biti u uspešnoj vezi, onda su to ove žene koje su se borile ne samo za jednakost već i za dugotrajnost svojih veza.

Ohrabrujem sve vas, bez obzira na to da li ste u vezi ili ne da pročitate svaku od priča ovih parova i preporuke koje nam prosleđuju.  Primite k srcu njihove reči i namere koje su iza njih, jer se ne dešava svaki dan da imate priliku da dobijete preporuke o vezama od generacije lezbejki koje znaju kako izgleda godinama voleti jednu ženu...

Dženet (65) i Rejčel (63), 34 godine u vezi

Nemojte uzimate vašu vezu zdravo za gotovo. Kad ste u dugoj vezi trebalo bi da se osećate bezbedno i sigurno ali mora postojati izvestan stepen nesigurnosti kako bi nastavile da je poboljšavate i radite na njoj. Ako ne pretpostavljate da ćete biti do kraja života zajedno obe ćete stajati čvrsto na zemlji.

Budite sposobne i spremne da se menjate. Budite spremne da razgovate i prihvatite (obično) promene svoje partnerke. Ne bi trebalo da očekujete da ćete biti iste kao pre trideset godina – prošle ste kroz puno toga zajedno.

Razgovarajte o problemima“ Nemojte puštati da se problemi nagomilavaju. Budite spremne da dosta razgovarate o spornim stvarima. Ljudi ne uče i ne menjaju se brzo – potrebno je dosta vremena da se izgradi stabilna veza.

Budite spremne da volite i mrzite partnerku, jer ćete je u nekim trenucima mrzeti zbog nečega. Ali svakako mora biti više ljubavi nego mržnje.

Ne mislte preozbiljno o sebi. Budite skromne i spremne da se ponekad smejete na svoj račun.  Prihvatite da niko nije savršen.

Nemojte da pravite tipični lezbejski film tako što ćete odmah početi da živite zajedno. Dajte sebi dovoljno vremena da vidite kako se stvari odvijaju. Ako ćete graditi dugu vezu, imaćete dosta vremena.

Mora postojati kontinuirana seksualna želja među vama, ali možda će biti perioda kada nećete imati seksualne odnose onako učestalo kao na početku. Vaša strast će imati plimu i oseku ali mora da postoji konstantno ushićenje među vama.

Uživajte u zajedničkim interesovanjima, ali dozvolite da imate različita interesovanja, a u nekim slučajevima, i nepomirljive stavove o nekim temama. Ipak, dobro je da imate približno iste političke stavove.

Trudite se da zaista čujete jedna drugu i da znate šta druga želi da biste mogle da to učinite.
Uvek budite pažljive i darežljive jedna prema drugoj.

Marsia(62) i  Šeron (60), 32 godine u vezi

Često se govori da smo najstrože prema onima koje najviše volimo. Stalno se trudimo da postupamo suportno tome. Ja se trudim da se prema Šeron ponašam bolje nego prema bilo kome drugom. Dajem sve od sebe da budem ljubaznija, nežnija i obzirnija prema njoj nego prema bilo kojoj drugoj osobi koju poznajem. Ophođenje prema nekome sa ljubavlju i poštovanjem se često svede na male stvari koje svakodnevno radite i li ne radite. Male stvari poput toga da govorite ’Molim’ i ’Hvala’ su bitne za dug zajednički život pun ljubavi i uzajamnog poverenja.

Ta ljubav i poverenje su nam puno značili tokom protekle dve godine dok se Šeron oporavljala od tri moždana udara. Iako bi ovakve okolnosti za neke parove predstavljale test, naša veza je postala snažnija. Skoro godinu dana nakon Šeroninog prvog moždanog udara, bile smo vrlo zahvalne kada je 26 juna 2015, objavljena odluka Vrhovnog suda.  Venčale smo se tog popodneva. Mesec dana kasnije Šeron je doživela drugi moždani udar, a treći je usledio 30 dana kasnije. Sada se radujemo mom odlasku u penziju u junu 2016. Planiramo da iskoristimo maksimum iz novo otkrivene slobode i uživamo u vremenu koje imamo zajedno.

Elena (57) i Viki (54),36 godina u vezi

Često razmišljamo o našoj vezi i savet koji možemo da damo je da su važne tri stvari: posvećenost, komunikacija i kompromisi.  Možda neće sve tri biti podjednako bitne u svakom trenutku, ali da bi veza mogla da funkcioniše moraju stalno da budu prisutne. Mi smo posvećene tome da budemo zajedno i da uvek budemo tu jedna za drugu. Možda nećemo želeti iste stvari u istom trenutku, ali razgovor i kompromisi su ključni za vezu, bez obzira koliko je teško. To je ono što nas drži zajedno. Ne prođe dan da nismo zahvalne jedna drugoj i da ne izražavamo nasšu ljubav kroz jednostavne činove ljubaznosti i zahvalnosti. Mislim da smo vrlo sretne da smo se pronašle kad smo bile mlade i da imamo predivan zajednički život.

Bet (63) i Patriša (76),  40 godina u vezi

Na prvi pogled , deluje da smo moja žena i ja  potpuno različite. Ona je harizmatična introvertica sa južnjačkim šarmom; ja sam obazriva ekstrovertica , uvek nervozna zbog nečega.  Dok ona uživa u avanturi, ja uživam u spokoju!  U početku nije delovalo da moje odrastanje u radničkoj porodici može da se uklopi sa njenim načinom života više srednje klase. Ali ono zbog čega naša veza traje već 40 godina,  uprkos žvotnim usponima i padovima je naša stratstvena želja da budemo zajedno. To je nešto što negujemo; prema tome smo posvećene zaštiti i čuvanju tog odnosa.

Iako ja pripadam generaciji bejbi bumera[1] , a ona generaciji ’tihe većine’[2] povezuje nas naš vrednosni sistem o tome šta je dobro,a šta loše, imamo brojne zajedničke vrednosti. Mi smo pre svega najbolje prijateljice, to je veza koja iznenadđujuće postaje tokom godina sve snažnija. Kada strastveno svakodnevno vođenje ljubavi koje ste imale na početku polako počinje da iščezava, morate biti u mogućnosti da pogledate partnerku, ili suprugu i shvatite da zaista volite i prihavatate svaki deo nje; da je ona vaš život i dah.

Polet (72) i Džini (70), 33 godine u vezi

Biti u dugotrajnoj vezi je izazovno ali vredno truda. Da budem iskrena,najveći razlog zašto smo još uvek zajedno je da smo čiste i trezne  i da sam već 22 godine u Al - Anon[3].  Udruženje anonimnih alkoholičara i Al – Anon su nam spasili živote.  Bilo je vrlo izazovno zato štonam se najveći deo društvenog života odvijao u baruovima. To su bila među retkim mestima gde smo mogle da se sastajemo.  Potičem iz veoma velike porodice u kojoj ima dosta alkoholičara. Džini je ćerka jedinica gluvih roditelja.  Nismo imale puno prilika da naučimo o peripetijama građenja odnosa i šta to sve podrazumeva – iskrenost, saosećanje, toleranciju,postavljanje granica, a ne pravljenje zidova.

Tokom godina smon naučile da da jemo jedna drugoj prostor, bez toga da shvatamo lično potrebu druge za tim prostorom. Puno stvari radimo odvojeno – tako imamo mnogo tema za razgovor i deljenje. Ipak,  dosta stvari radimo zajedno – kampujemo, igramo golf, balote, i od nedavno piklbol[4]. Sretne smo jer su deo naših života i brojni članovi porodica i prijatelji , i dosta vremena provodimo i sa njima. Obe smo vrlo zahvalne da nijedna nije odustala. Ja bih rekla da ne odustajete previše olakoi da potražite pomoć kada stvari počinju da budu komplikovane. Upravo sam kupila sjajnu knjigu koju je napisala Nensi Drajfus, koja se zove Razgovaraj sa mnom kao da sam neka koju voliš.  Zamolila sam Džini da zajedno prođemo kroz knjigu. Tenzija će povremeno uvek postojati u svakom odnosu i bez obzira na to koliko imate godina važno je da uvek pronalazite načine da razgovarate tako da se otvaraju vrata raznim mogućnostima.

D’Re (62) i Lin (57), 32 godine u vezi

Pišemo ovo zajedno i prva stvar koja nam pada na pamet je da smo najbolje drugarice.  Taj odnos čini da sve drugo opstaje. On je osnova naše uzajamne ljubavi. Budite dobre prijateljice jedna drugoj.

Osim toga, kompatibilnost i postojanje konstatne iskre su ključni.  Šta čini samu iskru se tokom godina menja, ali je ona uvek prisutna.  Često je to strast, ali isto može da bude i zaštitništvo, a onda da se pretvori u to da ste navijačica, pa negovateljica ili komičarka u bilokom trenutku.

Naučite kako da se složite da se ne slažete, nikada nemojte vikati kad ste ljute. Obe morate da prihvatite da nekad vaše potrebe neće biti na prvom mestu.

Kim (50) i Darla (49),31 godinu u vezi

Ima puno faktora koji su bitni za uspešnu dugotrajnu vezu. U našem odnosu  poštovanje je prioritet.  Ponašamao se jedna prema drugoj sa poštovanjem i kada smo kod kuće i u javnosti. Ne zbijamo šale na račun druge i ne sramotimo jedna drugu u javnosti. Svaka se ponaša prema drugoj onako kako želi da se ona ponaša prema njoj.

Još jedan vrlo bitan sastojak naše duge veze je da se stvarno volimo. Mi smo jedna drugoj najveće obožavateljke. Želimo da svaka postigne uspeh šta god da radi.
Smisao za humor je još jedan bitan faktor za dugotrajnost naše veze. Obožavamo da se smejemo zajedno.

Mi smo poptune suprotnosti.Darla je ležerna, a ja više razdražlljiva. Kad smo započele odnos,razlike u našim karakterima su bile antagonizirajuće. Nadmetale smo se oko toga koja će pobediti u raspravi. Tokom godina, kako smo zajedno rasle, usvajale smo naše različite odlike. Ja sam postala opuštenija u vezi svojih uverenja i shvatila da ne mora sve da bude kriza, a Darla je postala više proaktivna u pogledu toga da nam se svakodnevni život odvija što jednostavnije.

Fizička privlačnost i dodir su takođe veoma bitni.Vodimo računa o  tome da obraćamo  pažnju na međusobne fizičke potrebe i razgovaramo o našim željama.

Komunikacija je ključna u odnosu. Morate da ipodelite sa partnerkom  vaše brige, želje, pitanja i misli. Moramo da slušamo šta naša partnerka govori i dopustimo da završi rečenicu pre nego što krenemo sa formulacijom odgvora/rešenja.

Iskrenost i odanost su vrhovne. Verujemo da je iskrenost ogroman faktor u našoj vezi, čak i kada je bolno deliti.

Ljubav je, naravno,najvažniji faktor. Mi se zaista volimo i nijedna od nas ne bi mogla da se zamisli u odnosu sa nekom drugom.








[1] Baby boomer – deca rođena nakon Drugog svetskog rata kada je američka administracija podstekivala rađanje dece
[2] Tiha većina (Silent majority) je termin koji se skovao Ričard Nikson,a odnosio se na neodređenu grupu ljudi koja ne iznosi javno svoje mišljenje
[3] Al – Anon je udruženje koje pruža podršku ljudima koji su razvili zavisnost od alkohola i njihovim porodicama
[4] Piklbol (pickleball) – vrsta igre koja kombinuje tehnike tenisa, badmingtona i stonog tenisa

Tuesday, August 30, 2016

6 načina kako da suočite prijateljicu sa njenim nasilnim obrascima ponašanja



Tokom  druge godine studija, saznala sam nešto na šta sam neko vreme sumnjala ali nisam želela da istražujem: jedna od mojih bliskih prijateljica je  tukla svoju partnerku.

Znala je da to nije u redu, ali ne i  kako da prestane –  govorila je da  je partnerka “ terala na to” jer  je stalno flertovala sa drugim ženama i “ponašala se provokativno” na javnim mestima.  Odbrambeni stav moje prijateljice je skrivao duboku nesigurnost. Zahvaljujući dugotrajnim razgovorima i dopisivanju,  znala sam da često razmišlja o tome da li je dovoljo interesntna  ili seksi svoj partnerki.

Koliko god da sam znala da moram da je suočim sa tim, istovremeno nisam htela da je dovedem u neprijatnu situaciju ili da je povredim. Da ne pričam o tome da mi je sve  bilo apsolutno previše  i da nisam imala ni najmanju ideju šta da radim. U marginalizovanim zajednicama, postoje brojni rizici koji su u vezi sa “prozivanjem” ili imenovanjem nasilja među nama. Realnost je takva da je već previše ljudi koji imaju drugu boju kože, kvir i trans osoba osuđeno na doživotnu robiju ili su ih policajci ubili zbog (često nedokazanih) optužbi za zločine koji su  mnogo manji  nego zlostavljanje i napad.

Nasilje od strane spoljašnjeg opresivnog društva čini svaki pokušaj da se suprotstavimo nasilju unutar sopstvenih zajednica ne samo teškim I opasnim, nego i nekom vrstom izdaje – kao da time izdajemo naše. Koliko sam samo puta čula da samo bele bogate žene prijavljuju policiji svoje nasilne partnere. Jasno je da moramo da pronađemo načine da se borimo protiv nasilja pod uslovima koje smo sami kreirali – načine koji podrazumevaju ljubav i pravdu.

Sledećih jedanaest koraka čine strategiju (podržavam ljude da je prilagode specifičnim potrebama) za suočavanje sa bliskim prijateljima koji su nasilni prema svojim partnerima. Ja je podjednako  koristim u privatnom životu, i radeći kao socijalna radnica sa svojim klijentima.
Kako reagujemo kad saznamo da je prijateljica/prijatelj nasilna prema partnerki/partneru.

1. Prihvatamo dokaze I verujemo osobi koja je preživela nasilje.

Možda je najteže što moramo da uradimo da zapravo priznamo da  je neko do koga nam je stalo I kome  verujemo sposoban da povredi drugu osobu. U iskušenju smo da ignorišemo znake partnerskog nasilja, ili čak opovrgavamo nečije tvrdnje da ih naša prijateljica, ili mentorka zlostavlja.

“Poznajem je godinama, ona nikoga ne bi povredila”, želimo da kažemo. Ili “Ona je oduvek sjajna aktivistkinja, i  nikada ne bi uradila ništa od toga što pominješ.”

Prirodno se odupiremo mogućnosti da slika koju smo konstruisale o nekome koga volimo ili kojoj se divimo može da bude uništena. Ali jedna od najvažnijih stvari kojima nas je naučio savremeni feminizam je da ljudi uglavnom ne lažu o nasilju koje su iskusili – da moramo da naučimo da verujemo preživelima, i da je svako u stanju da vrši nasilje. Ponoviću da bez obzira na to koliko je dobra ili inteligentna , ili dobronamerna, svaka osoba može da bude nasilna.

2.   Budite sa sopstvenim osećanjima

Deo razloga zašto je toliko teško razgovarati o nasilju  je taj što je to jako emotivna tema. Mnoge od nas takođe imaju lične istorije u vezi sa zlostavljanjem I partnerskim nasiljem. Vrlo je bitno da prihvatimo sopstvena osećanja, sećanja I predsrasude dok se upuštamo u bilo kakvu diskusiju o nasilju koje se dešava oko nas.
Tako da odsedite sa svojim osećanjima: Imenujte, ako možete, jedno po jedno. Oduprite se porivu  da sudite  o svojim osećanjima kao pozitivnim ili negativnim; pokušajte da dozvolite da ih samo imate.
Prođite kroz čitav krug poricanja, ljutnje, pregovaranja, očaja, prihvatanja, ako je to ono što vam treba. Postoji realno žaljenje zbog izgubljene slike o “savršenoj” prijateljici ili poznanici. Dajte sebi prostor za žaljenje.

3.     Razgovarajte sa nekim o tome
Najteže i najužasnije je kada moramo same da se suočimo sa zlostavljanjem. I tako je bez obzira na to da li ga preživljavamo ili se dešava pred našim očima.  Ukoliko je moguće, nađite nekoga da vas podržava kroz proces suočavanja sa tim da je vaša prijateljica nasilna.
Nekad vam deluje da je neophodno da zaštite privatnost I sigurnost vaše prijateljice dok razgovarate o tome sa nekim drugim. Uradite ono što morate. Ne radi se ovde o tome da okupite gomilu koja će se obrušiti na vašu prijateljicu, već o tome da budete sigurne da dobijate emotivnu podršku koja vam je potrebna.

.   4. Odlučite koji je sledeći korak koji želite da napravite
Prođite kroz sve opcije koje imate na raspolaganju, odlučite kako želite da nastavite, I napravite strategiju (vidite listu ispod za vise informacija)
Zapamtite: Ne morate da radite ništa za šta mislite da nije bezbedno, ili što može da ugrozi nekog drugog. Ne raditi ništa, ili čekati da nešto uradite, mogu biti sasvim validne strategije u pravom kontekstu.
Dajte sebi vremena. Radite sa svojim zajednicom koja je uz I pored vas. Ljubav i odgovornost treba da budu osnov svake akcije koju preduzmete.

5.     Setite se  pozitivnih osobina vaše prijateljice
Vaša prijateljica je i dalje vaša prijateljica, čak  i nakon toga što ste otkrile da je bila nasilna prema nekome. Činjenica da je povredila neku je ne čini zlom, već ljudskim bićem. Ona je I dalje vaša prijateljica – osoba koja vas je naučila da vozite skejt, častila vas prvim pićem, bila na vašem venčanju, otkrila vam feminizam i uradila još mnogo drugih stvari koje pamtite.
Postoji tendencija, posle faze poricanja da je neka u našoj zajednici nasilna da tu osobu odbacimo tu osobu kao neku koja je vredna prezira, i koja je uradila nešto neoprostivo. Možda ćete zaista odlučti da pauzirate ili prestanete da se družite sa njom.
Izbor je svakako vaš. Niste u obavezi da prestanete da volite nekoga zbog toga što je bio nasilan.
Da budem potpuno iskrena, ja prilično verujem da je bezuslovna ljubav jedan od najvažnijih vidova podrške koji mogu da omoguće da nasilna osoba prestane da povređuje druge.

Kako se suočiti sa nasilnom prijateljicom
1.     Konsultujte se sa onom koja je preživela nasilje
Najvažniji aspekt u radu protiv nasilja, bilo profesionalnom, bilo privatnom, je da se otvori prostor u kome one koje su preživele nasilje mogu da se osnaže i donose sopstvene odluke.
Upravo one koje su preživele nasilje mogu da razumeju  kompleksnosti i ograničenja svojih odnosa mnogo bolje od terapeutkinja i socijalnih radnica.
Ukoliko razmišljate o tome da se suočite sa prijateljicom koja je nasilna prema svojoj partnerki, prvo razgovarajte sa partnerkom i uverite se da je ona saglasna sa vašom namerom, Ona će moći da vam kaže šta je prikladno, šta bi moglo da joj pomogne, i šta bi moglo da bude za nju ugrožavajuće.

Zapamtite da vaš posao nije da bilo koga „spašavate“, već da iznesete različite mogućnosti od kojih ona može da odabere šta joj odgovara. Razgovor sa partnerkom može biti neprijatan ili težak , ali je uglavnom vrlo važan –mnoge od žena koje su preživele nasilje navode da su želele da ih neko pita da li su dobro, ili da li im je potrebna pomoć.
Možete da započenete razgovor sa vrlo jasnim i jednostavnim pitanjima poput:

„Hej, kako si? Primetila sam da te Erin gurala sinoć na žurci, i htela sam da vidim da li je sve u redu.“

„ Ne moramo da razgovaramo o ovome ako ne želiš, samo sam htela da te pitam kako ti je u vezi sa Loganom. Reci mi da to nije moja stvar, ali deluje mi da se ne ponaša uvek dobro prema tebi.“

„Moguće da potpuno pogrešno tumačim situaciju, ali učinilo mi se bitnim da te pitam kako stoje stvari sa Ališom.“

Uvek postoji mogućnost da partnerke  vaših prijateljica neće želeti da razgovaraju  sa vama, i to je njihovo pravo.Čak i ukoliko se desi da ih pitanje uznemiri,  ja verujem da je rizik od mogućeg stvaranja  nelagodne situacije, vredan kako bi ste nekome dali do znanja da vidite šta se dešava i da želite da im pružite podršku.

2.     Mislite o bezbednosti
Bez obzira na to o kakvoj situaciji je reč, uvek je najbolje da se nađe trenutak za razmišljanje o bezbednosti: sopstvenoj, vaših prijateljica, njihovih partnerki.
Ukoliko vi, ili osoba koja je preživela nasilje verujete da postoji rizik da bude fizički povređena, može biti važno da odložite suočavanje sa nasilnim prijateljem , ili da prvo napravite sigurnosni plan.

Sigurnosni planovi su različiti ,  ali obično podrazumevaju  obezbeđivanje mesta gde osoba koja je u rizičnoj situaciji može da ode, novac za hitne situacije i pristup osnovnim resursima i ljudskoj podršci.

3.     Pripremite prijateljicu
„Iznenadna“ suočavanja i „intervencije“ nalik na rijaliti emisije koja podrazumevaju prisustvo velikog broja ljudi i/ili kamera , obično prođu jako, jako loše.
Nemojte da iznenadite ili preplavite (čitaj:napadnete) prijateljicu, bez obzira na to što su vam namere dobre.  S druge strane, bilo bi dobro da nađete još jednu osobu koja je oboma bliska, da vam pravi društvo tokom tog razgovora.
Dajte do znanja prijateljici da želite da razgovarate o nečemu važnom (budite čak ekspilicitnji) i dogovorite vreme i mesto koje oboma odgovara.

. 4.    Razgovarajte
Priznaćemo da je reći prijateljici da mislimo da su nasilni prema partnerki neverovatno neprijatno, teško, i tužno. Malo stvari mi je bilo teže da uradim. Moguće je da nema „dobrog“ načina.

Međutim, imam nekoliko predloga:
·       Pričajte s ljubavlju. Objasnite   da želite da razgovarate o ovome zbog toga što vam je stalo do vaše prijateljice. Posedujte vaše reči, osećanja, i procene. Ovo često deluje kao da koristimo neke proizvoljne rečenice koje počinju sa „Osećam da,“ „Možda nisam u pravu, ali mislim da,““Deluje mi da, „ i tako dalje. Takođe znači da ne govorimo u ime osobe koja doživljava nasilje ukoliko nas nije pitala da to uradimo.

·       Pustite da razgovor sadrži i pauze, praznine, zastajanja. Prihvatite da je ovo razgovor koji će možda morati da traje nekoliko dana, nedelja, ili čak meseci.
·       Oduprite se porivu da prijateljici dajete naređenja ili ultimatume. Rečenice tipa „Moraš da  uradiš____________,“ „Ako ne prestaneš _____, onda________,“ i „Moraš da ____“ nisu od koristi. Analiziranje njihovog ponašanja („Možda je to zbog tvoje prethodne traumatične veze“) verovatno isto nije korisno. Umesto toga, ukažite na ponašanje koje smatrate nasilnim, recite im da mislite da to nije prihvatljivo, i pustite ih da sami izvedu sopstvene zaključke.

Evo nekih primera na koje načine možete da istaknete da mislite da se ponašanje vaše prijateljice/prijatelja nasilno:
„Htela sam da razgovaram sa tobom jer sam već nekoliko puta primetila da guraš i udaraš svog momka , i brinem se za obojicu zbog toga.“

„Znam da je neobično, ali moram da ti kažem da sam zabrinuta zbog način na koji se svađaš sa Sabinom. Rekla si joj da ćeš uraditi nešto loše sebi ako te ostavi , ja mislim da to nije u redu.“

Jedna od najmoćnijih stvari koje možemo da uradimo kao prijateljice je da stavimo ogledalo pred naša ponašanja. Pokazujemo jedne drugima kako stvari koje radimo deluju kad se posmatraju sa strane. U mnogo slučajeva samo ovo je dovoljno da napravimo veliku razliku u zaustavljanju nasilja.

5    Nastavak
Teško je predvideti kako će se razgovor odvijati.
Ako vaše prijateljice ne žele da prihavte da su bile nasilne, moguće je da je potrebno više vremena i više razgovora (ne moraju uvek da budu sa vama) da bi se došlo do suštine. Može se desiti da prioritet postaje podržavanje partnerke, bez obzira da li to znači da ćete nuditi emotivnu podršku i/ili im pomagati da prekinu tu vezu, ako je to ono što žele.

Podjednako je verovatno da će prijateljica ceniti to što ste razgovarali sa njima i zamoliti vas da im pomognete da shvate šta dalje da rade. Ono što u tim situacijama možete da radite je da im pomognete da se povežu sa lokalnim resursima  poput  organizacija  koje se bave zajednicom, ili centrima za mentalno zdravlje. Pravljenje plana podrške  među neformalnim mrežama prijateljica i poznanika je često vrlo korisno.

Verujem da je rad sa počionicima partnerskog nasilja vrlo sličan podržavanju onih koji su preživeli nasilje u smislu da je ključno posredovanje. Većina ljudi koji imaju nasilno ponašanje zapravo osećaju da nemaju kontrolu u nekom trenutku života i dosta može da se promeni ukoliko im pomognemo da povrate osećaj osnaženosti.

6   Volite sebe
Ovo mislim u aktivnom smislu. Radite stvari zbog kojih volite sebe.
Rad protiv nasilja je težak, nije glamurozan i često je neplaćen.  Suočavanje sa prijateljima koji su nasilni može da bude emotivno destabilizujuće i iscrpljujuće. Navodi vas da preispitujete sve što znate o sebi, o vezama i ljudima oko vas. Potražite pomoć. Hranite se. Spavajte. Pijte vodu. Dajte sebi vremena da se odmorite  i osećate.

I znajte da su najteže stvari koje morate da uradite nekada i najvrednije.

autorka: Kai Chanh Thom
Prevod: Jodie Roy
Izvor: http://everydayfeminism.com/2015/09/confront-friend-abusing-partner/