Friday, May 27, 2022

“Žensko telo je politički prostor“ Džoel Tejlor i „C+nto“

 

Joelle Taylor

Njena ljubavna pesma Buč lezbejkama

 

Pesnikinja i spiateljica, Džoel Tejlor, dobila je prestižnu nagradu T. S. Eliot za zbirku pesama „C+nto i druge pesme“, istraživanje o buč lezbejskoj kulturi kao kontrakulturi. Originalno izdata u junu 2021, C+nto je poema, pobuna, i  duboka noć, kako je navedeno na koricama.

S obzirom da je Džoelin inbox bio zatrpan porukama lezbejki širom sveta, koje su izražavale zahvalnost jer su se prepoznale u njenj poeziji, Džoel je postalo jasno da je njena poezija imala jak uticaj. „To što su se članovi žirija odlučili za neku poput mene govori o tome kako se književnost i poezija menjaju,” rekla je u intervjuu za Gardian.

I pored svega, ona se i dalje navikava na činjenicu da je dobitnica nagrade T.S. Eliot na najprestižnijem takmičenju  za poezijju u Ujedinjenom kraljevstvu i Irskoj republici.“Nadrealno je. Nikad ne bih pomislila da će se moje ime pojaviti u Telegrafu, na primer. Veoma sam zahvalna na svoj podršci.“

Kroz zbirku  C+nto, Džoel je razmatrala komplikovani odnos koji su  buč lezbejke imale sa mizoginičnim očekivanjima povezanim sa idejom ženkosti, pri tom  ne želeći da budu izuzete od toga da su i same žene. Na zadnjoj korici knjige je napisano „žensko telo je politički prostor“. U predgovoru ona piše „Ne postoji deo buč lezbejke koji je dobrodošao u ovom svetu. Bilo je loše kad sam bila tinejdžerka. Loše je i sad.“

Osvrćući se na to kako je videla lezbejke 90-ih ujedinjene u raznolikosti, pesnikinja ističe da konflikti na društvenim mrežama mogu, jesu ili će unuštiti zajednicu. „Provodimo više vremena  kontrolišući jedni druge nego što smo tu da se zaštitimo“, istakla je. Zbirka poezije ima nameru da obuhvati obe teme da prepozna da je to bilo vreme kada je bilo  više nasilja nad LGBT osobama i da razmišlja o vremenu kada smo imale jači osećaj zajedništva i sopstva.“

Zbirka poezije govori o Džoelinom iskustvu izgnanstva  zbog njene seksualnosti i u istoj meri se osvrće na kolektivna iskustva lezbejske scene tokom 90-ih. “Važno je da sačuvamo našu istoriju“, piše ona, „i da intervjuišemo druge buč lezbejke tog vremena i da zajedno počnemo da gradimo jednostavnu priču: izgnanstvo, prijateljstvo, tuga, ljubav, hrabrost i opasnost.“

Kroz protest lezbejke su izgradile naše pravo da postojimo. „C+nto“ ulazi u privatne živote buč žena kao i njihove kontrakulture, kao što na koricama knjige piše „pričanje ličnih priča o  protestima koje su vodile da bi povratile i potvrdile svoja tela i izazovima blanasiranja između preživljavanja i izražavanja sopstva. Istorija, magija, pobuna, zabave i propovedi vibriraju kroz Džoelinu poeziju da bi otkrile ovu alternativnu zajednicu stvorenu od strane žena.“

Premda  je biti lezbejka tokom  80-ih i 90-ih bilo opasno, bes zbog ophođenja prema nama i potreba za zaštitom stvarali su jake zajednice.“Iako je to bilo vreme opresije, to nas je očeličilo i ujedinilo“ objasnila je za Gardijan. Džoel pamti protest iz 1988. godine, protiv člana 28, kao najbolji dan u svom životu: “Tada sam se po prvi put hodala ulicama držeći se za ruku sa ženom. Fraza autovanje, zvuči kao da je sada rezervisana samo za slavne ličnosti. Kada smo se mi autovale, bilo je kao smernica da moramo  reći javno da smo lezbejke“.

Izvor: https://afterellen.com/the-female-body-is-a-political-space-joelle-taylor-cnto-her-love-poem-to-butch-lesbians/?fbclid=IwAR3dztMRhVtXOSAxNYY122SLiCzO0UUBBGu15dL_7Yf9tqjBhhFT-cp9HEE

Foto by: https://www.instagram.com/p/CNpKN8YMalF/?igshid=YmMyMTA2M2Y%3D

Thursday, April 28, 2022

Lezbejski dejting: život pre veze



Možemo ubrzati naše intimne odnose

Zašto lezbejkama dejting predstavlja izazov? Mislim na izlaske sa jednom ili više žena, možda seks, koji ne vode nužno donošenju trajnih ili dugoročnih odluka o prirodi odnosa.

Zašto nekad žurimo da donesemo odluku o vrsti odnosa? Već vam je poznato: dve žene počnu da izlaze i momentalno su u vezi. Jednom kada imaju seksualni odnos, jedna stvar je sigurna: one su u vezi. Možda treba da porazmislimo o ovome. Možda neki uzroci  problema u lezbejskim vezama leže upravo u odsustvu vremena za izlaske i upoznavanje.

Dokazivanje drugima

Možda žurimo sa vezama da bi dokazale lezbofobičnom svetu- i nama samima- da lezbejke postoje, da mi imamo odnose koji funkcionišu. Uvek smo uzbuđene kada se dve žene smuvaju, i to je logično, s obzirom na lezbofobični kontekst u kome živimo. Ali, možda bi trebalo da nas se više tiče kvalitet odnosa, a ne da pretpostavljamo da je biti u vezi bolje nego biti singl.

Preskakanje perioda izlazaka i zabavljanja

Izlasci nisu jednostavni. Jedno je da neke lezbejke ne dozvoljavaju dejting sa više žena. Verovatno ste čule za osuđivanje – ona taktizira/ koristi/ ne može da se obaveže, itd., kao da je zabavljanje sa više žena samo po sebi loše. Lako je uvideti kako ovi stereotipi nastaju, pogotovo kada  pomislimo na one koje preuzimaju obrasce ponašanja od hetero muškarca. Iako postoje lezbejke koje se prema partnerkama ponašaju bez poštovanja, trebalo bi da izbegavamo stereotipno razmišljanje.

Postoji mnogo razloga zbog kojih  izlasci mogu biti komplikovani. Dejting podrazumeva preuzimanje rizika, započinjanje razgovora, pozivanje žena na izlazak, veče provedeno u razgovoru sa ženom koju ne poznajemo dovoljno, i možda nervozno razmišljanje o seksu i kako ga inicirati. Nismo sigurne šta da očekujemo i da li ćemo biti odbijene. Mnoge žene su takođe zabrinute koliko su privlačne. Nije ni čudo što mnoge lezbejke preskaču ovaj deo i odmah započinju veze.

I to nije sve. Dodatno, kao lezbejke imamo malo mogućnosti gde možemo upoznati druge lezbejke. Čak i kad postoje mesta gde se možemo sresti, to obično nije najadekvatnije mesto za dejt. Kada nismo u lezbejskom okruženju, nismo baš uvek u stanju da prepoznamo da li je žena lezbejka ili ne i kako da zakažemo sastanak.

Izlasci takodje znače snalaženje u nedefinisanim situacijama – nepoznanica kuda to sve vodi, nesigurnost šta značite jedna drugoj i osećanje konfuzije. Za neke lezbejke, ova nepoznata teritorija predstavlja gubitak kontrole i čini ih prestravljenim. Kako bi se osećale sigurnije, momentalno definišu odnos i postavljaju jasne parametre oko toga. Ali, ako definicija veze proizilazi iz straha, više nego iz želje, to je postavka koja vodi u neuspeh. Pošto postoji toliko prepreka za  dejting, neke lezbejke ostaju u vezama duže nego što žele, upravo zato što ne žele da ponovo prolaze kroz proces upoznavanja.

Da li dugogodišnje veze uvek znače zdrav odnos?

U zajednici se često divimo dugogodišnjim lezbejskim vezama. Mi smo željne dobrih uzora. Ali, dešava se da aplaudiramo tim vezama, a da uopšte ne znamo da li su to kvalitetne veze. A sve smo videle hetero parove koji ostaju u vezi i nakon što shvate da to nije dobro za njih, a sve zarad porodice ili društvenih očekivanja i pritisaka, zarad dece, itd. Mi ne moramo da ponavljamo iste greške. Ako smo sa ženom koju volimo i obe se osećamo dobro, to je divno. Ali ako to nije slučaj, ne treba da nas strah od novih izlazaka i odbijanja spreči da pronađemo sreću.

Dajte sebi vremena

Potrebna je hrabrost i svestan napor s jasnom namerom da ne upadnemo u vezu nakon par izlazaka ili seksualnih odnosa. Uspostavljanje granica, davanje sebi vremena da prepoznamo šta osećamo i da razgovaramo o tome, da znamo razliku između podivljalih hormona i ljubavi, kad želimo oba, nisu jednostavne stvari. Ali moguće je. I možda ako damo sebi mogućnost za dejting, otkrićemo da imamo više vremena da odlučimo šta  zapravo želimo. Jer odluka s kim ćemo biti u odnosu ne treba da je ishitrena.

Kali Manro, psihoterapeutkinja, 2000. godina

Wednesday, April 20, 2022

Iz lezbejskih arhiva sa ovih prostora - Dajksice

 



Dajksice - neformalna  grupa koja je delovala u Beogradu 2012/13. Nalepnice sa slike mogle su se videti u javnom gradskom prevozu, po parkovima i kafićima Beograda. Sedam lezbejki činile su Dajksice, a većina njih je i dalje aktivna u okviru različitih feminističko/lezbejskih/queer inicijativa u zemlji i inostranstvu. 


Wednesday, March 30, 2022

OVAKO IZGLEDA SNAŽNO SAOSEĆANJE

 

Istraživačica i autorka knjige Snažno saosećanje Kristin Nif o temi samoosnaživanja i menjanju sveta- kroz autentičnu brigu o sebi

Neki ljudi brinu da će ih saosećanje učiniti slabima, ali ono zapravo daje neverovatnu moć. Olivia Stivenson sa Univerziteta u Severnom Koloradu i Esli Bet Alison sa Univerziteta u Severnoj Karolini istraživale su kako su saosećanje i unutrašnja snaga povezane. Tom prilikom intervjuisale su 200 žena. Zaključile su da se  učesnice istraživanja koje su imale bolji rezultat na skali koja meri saosećanje osećaju osnaženije: osećaju se kompetentno, prihvataju sebe, lakše izražavaju bes, više su svesne društvene diskriminacije i posvećene su aktivizmu. Ovi zaključci imali su odjek i u drugim istraživanjima pokazujući da  žene koje saosećaju sa sobom češće konfrontiraju druge kada je to potrebno i manje se plaše konflikta.

Tri elementa koja čine saosećanje prema sebi- nežnost prema sebi, opšta ljubaznost i svesnost-  imaju svoju ulogu kada treba da upotrebimo saosećanje da bi se zaštitile. Kada nastojimo da ostanemo bezbedne, ta tri elementa saosećanja prema sebi se manifestuju poput hrabre i osnažene lucidnosti.

Zakoračite u  svoje snažno saosećanje

Ova je kratka vežba imaginacije kojom se neguje saosećanje prema sebi zarad dosezanja hrabre i osnažene svesnosti

1. Prisetite se situacije u životu kada je trebalo da zaštitite sebe, da postavite granice ili da se suprotstavite nekome. Možda su vas tada iskoristili ili se nepravedno ponašali prema vama. Ili ste doživele nepravedu u grupi sa kojom se identifikujete.

2. Povežite se sa svesnošću u vama. Polako i sa ubeđenjem poručite sebi: „Jasno mi je šta se zapravo desilo“

3. Možete se povezati se opštom humanošću, sa snagom povezivanja, kako bi vam to dalo podstreha da se zaštitite. Recite sebi: “Nisam sama. Druge žene su takođe preživele ovako nešto.“

4. Možete staviti pesnicu u nivou srca, kao simbol snage i hrabrosti (ili zamisliti neki drugi gest koji za vas lično simbolizuje snagu). Obavežite se da ćete biti nežni prema sebi na taj način što ćete sebe štititi na dalje.

5. Zatim, možete nežno staviti drugu ruku preko pesnice. Time možete kombinovati snažnu energiju hrabrosti, osnaženu svesnost i nežnu energiju ljubavi povezivanja sa prisutnošću.

6. Dajte sebi dozvolu da u potpunosti osećate snagu svog besa, svoje odlučnosti, svoje istine, ali takođe dopustite da ova snaga bude negujuća. Pozovite se na svoju snagu i obavežite se da ćete reagovati u ovakvim situacijama u buduće, a da pritom istovremeno osetite nežnost i ljubav prema sebi.

Izvor: https://www.mindful.org/this-is-what-fierce-self-compassion-looks-like/

 

 

Wednesday, March 23, 2022

Iz lezbejskih arhiva sa ovih prostora: Peta Lezbejska nedelja - Lezbejska YUbav nema granice

 

Foto by Labris

Peta Lezbejska nedelja, pod nazivom Lezbejska YUbav nema granice, održala se u Beogradu, od 8 - 10. decembra 2015. godine. Ovaj skup okupio je oko 130 lezbejskih aktivistkinja sa prostora bivše Jugoslavije.

U okviru Pete Lezbejske nedelje održan je čitav niz panela, diskusionih grupa i radionica na sledeće teme: Lezbejke i sport, Država i lezbejke, Lezbejska umetnička intersekcionalnost, Programi psihološke podrške lezbejkama, Autonomni ženski prostori, Hijerarhije među nama, Lezbejski aktivizam i solidarnost sa drugim društvenim pokretima, Feminizam u lezbejskom pokretu, Veganstvo i lezbejke i dr.

Imale smo priliku i da uživamo u plesu kroz radionice Queer tanga, kreirale smo izložbu fotografija Različite revolucije, projektovale dva filma, organizovale koncert ženskih izvođačica.

Ovim događajem obezbedile smo siguran prostor u kome smo imale šansu da reflektujemo aktuelne procese i probleme u društvu i na lezbejskoj aktivističkoj sceni. Da razgovaramo i promišljamo pitanja granica, kako u kontekstu trenutnog političkog momenta, tako i ona unutrašnja u nama. Da diskutujemo o pravcima naših sadašnjih i budućih aktivnosti i mogućih saradnji, kao i da međusobnim susretom osnažimo jedna drugu i napunimo se konstruktivnom energijom za naš dalji aktivistički rad.

  

Monday, February 28, 2022

Prenosimo: iz zapisa psihoterapeutkinje

 


Vesti o ruskoj invaziji Ukrajine su bile element na svakoj seansi koju sam održala od jutros. Nije nam, kao terapeutima, novost da uznemirujući aspekti sadašnjosti koju delimo sa klijentima nađu svoj prostor u terapijskom procesu. Izraženije, svakako, jeste u protekle dve godine.

Budući da smo društvo sa kompleksnom istorijom ratne traume, u porodicama ljudi s kojima radim iz svih krajeva regiona ta tema provejava kad god se dotaknemo proteklih decenija.

Danas sam dosta pričala i o tome - zašto su neki od nas jutros imali potrebu da se podsete da su i dalje bezbedni, dok se bude uz vesti o ratu koji je počeo. Probala sam da ispratim i svoje procese i zadržim se na tome da mi je vest od jutros odjeknula u telu kao potres u martu 2020. i da sam i sama mislima uz sve ljude koji trenutno spašavaju svoj i živote bližnjih.

Ukoliko ste osetili šok, strah ili imali potrebu da se podsetite da ste na bezbednom, dok pratite vesti iz Ukrajine, to je sasvim u redu i normalno. Možete istovremeno da saosećate sa ugroženima, osećate tugu i bol usled tragičnih vesti, a i da poželite da se podsetite da ste u sada i ovde na bezbednom. Naročito je normalno, ukoliko u vašoj biografiji postoji iskustvo rata ili ukoliko je porodica bila pogođena nekim od prethodnih ratova.

Može pomoći da primetite kako vaš nervni sistem reaguje na vesti, naročito na somatske indikatore uznemirenosti: ubrzano disanje, nemir, napetost ili, pak, neka vrsta mišićnog kolapsa i apatije. U zavisnosti od reakcije, možete da probate da signalizirate svom telu da je sad i ovde na bezbednom.

Ukoliko vesti u vama bude uznemirujuća / traumatska sećanja, bespomoćnost, užas ili neku vrstu preplavljenosti, i to je normalno. Može pomoći svaki bezbedan prostor (bilo da je na papiru, u nekoj aktivnosti ili odnosu) u kome možete da se izrazite i osetite podržano i sigurno.

Budite nežni prema sebi i ako vas snimci i fotografije uznemiruju, i nemate kapaciteta za njih u ovom trenutku ili imate potrebu da ih sebi dozirate.

Izvor: https://www.facebook.com/anaperovitj

 

Monday, February 14, 2022

Iz lezbejskih arhiva sa ovih prostora: Ciklus iskustveno-kreativno-edukativnih radionica pod nazivom „Lezbejska ljubav je pravda“

 

Jedna od radionica  u ovom ciklus imala je naziv “Autonomija i granice unutar partnerskih odnosa”. Slika iznad bila je u pozivu na radionicu.

U periodu od januara do avgusta 2015. godine održale smo osam radionica pod nazivom “Lezbejska ljubav je pravda”. Na radionicama smo se bavile lezbejskim partnerskim odnosima.


Neke od tema o kojima smo razgovarale su: kako se upoznajemo, kako održavamo veze na daljinu, po čemu je lezbejska ljubav različita, iskazivanje emocija u odnosu, raskidi, odnosi sa bivšim devojkama, lezbejski seks, emotivna zavisnost, kontrola i nasilje u odnosima, kako se nosimo s autovanjem, samopovređivanje, autonomija.

Radionice su bile namenjene svim ženama koje imaju iskustvo lezbejskih odnosa ili koje im teže.

Facilitatorke radionica su bile: Tijana Popivoda i Dragana Garić

Izvor:http://www.labris.org.rs/sites/default/files/godinji%20izvestaj%20-%202015.pdf 

 

Friday, January 28, 2022

Džejmi Senders: 16 TEHNIKA UZEMLJENJA KOJE SU MI POMOGLE DA SE NOSIM SA PTSP I ANKSIOZNOŠĆU

 


 

Možda ste već upoznate sa terminom ‘tehnike za uzemljenje’. Moguće je da  ste se sa tim terminom susrele u toku psihoterapije ukoliko  imate PTSP[1] ili anksiozni poremećaj. A možda su ovo potpuno novi termini za vas.

Ideja kojom se rukovode tehnike uzemljenja je da vam omoguće da ostanete prisutne u sadašnjosti. One vam pomažu budete pristne“sada i ovde” i da se fokusirate na realnost kako vas ne bi preplavili flešbekovi[2] ili napadi panike usled anksioznosti. Ove tehnike uzemljenja mogu biti korisne kako kod kuće tako i kada ste van, i variraju od jednostavnih vežbi dubokog disanja do kompleksnijih stvari kao što su senzorne tehnike, odnosno dodirivanje tkanina ili predmeta različitih tekstura.

Kao osoba kojoj je dijagnostikovan PTSP i socijalna anksioznost, otkrila sam da mi tehnike uzemljenja mogu koristiti u stresnim situacijama, iako nisu lek za sve. Počela sam da koristim tehnike uzemljenja u kućnom okruženju i to tako što sam radila opuštajuće stvari  ili ono što me je vraćalo u sadašnji trenutak u situacijama kada se panični napad ili flešbek pojavljivao. Nabrojaću tehnike koje su mi koristile:

1. Držanje posude sa ledom zamotanom u peškir i nežno prislanjanje na vrat ili ruke sa unutrašnje strane;

2. Upaliti sveće;

3. Upaliti mirišljavi štapić ili esencijalno ulje sa mirisima koji vam prijaju;

4. Umotati se u mekano ćebe;

5. Dodirivanje/držanje predmeta različitih tekstura;

6. Držanje ruku pod mlazom hladne vode;

7. Umivanje hladnom vodom;

8. Posmatranje snežne kugle ili peščanog sata;

9. Dodirivanje perli na oglici;

10. Slušanje muzike (pošto slušam samo odredjene muzičke žanrove, imam unapred pripremljenu muzičku listu specijalno za takve situacije. Važno je da imate unapred pripremljenu listu);

11. Disanje tako da brojite do 3 pri udahu i izdahu;

12. Ispisivanje pozitivnih poruka na samolepljive papiriće;

13. Dnevnik i olovka;

 14. Sveska sa mandalama za odrasle, bojice ili flomasteri;

15. Čepići za uši;

16. Maska za spavanje (da se priguši osvetljenje ili vizualne senzacije koje mogu da utiču na vas).

Nakon što sam osvestila koje tehnike funkcionišu a koje ne, shvatila sam da je potrebno da budu pripremljene pre nego mi zaista budu potrebne. Tako sam napravila kutiju za uzemljenje.

Kutija za uzemljenje je zapravo obična kutija u koju stavljam stvari koje mogu da mi pomognu kada mi je to potrebno. Ako na jednom mestu imam pripremljeno sve unapred, ne moram da brinem kako ću ih pronaći u trenutku kad imam panični napad ili flešbekove. To može biti i obična kutija za cipele u koju možete staviti perje, oble kamenčiće, dnevnik, olovke i esencijalno ulje. Biće vam drago da sve to imate spremno.

Takodje, preporučujem da napravite kutiju “za poneti”. Ovo bi zapravo bila ista stvar samo manjih dimenzija, prikladna za putovanje. Topla preporuka da uvrstite i čepiće za uši u svoj set za poneti (da prigušite zvuke koji mogu izazvati anksioznost, kada se nađete u bučnom okruženju), kao i masku za spavanje (ako vam je potrebno da zaštite oči od spoljašnje svetlosti ili uznemiravajućih slika).

Torba za uzemljenje bi trebalo da bude takvih dimenzija da staje u vašu ručnu tašnu ili fioku u kolima, tako da vam je uvek na dohvat ruke.

*Autorka teksta je feministkinja, edukatorka u penziji, ljubiteljka mitova i naučne fantastike.  Motivaciju za pisanje pronalazi u osvešćivanju problema u vezi sa mentalnim bolestima.

Izvor:

https://themighty.com/2016/11/grounding-techniques-for-ptsd-and-anxiety/

 


[1] Postraumatski stresni poremećaj

[2] Intenzivne emocije iz traumatskog dogadjaja izazvane okidačima, najčešće osećanje straha i beznadežnosti kao da se napad dogadja' ovde i sada'; preuzeto iz knjige “Emocije menjaju rad mozga: feministički pristup neurobiologiji traume silovanja”, Lepa Mladjenović, Beograd, Autonomni ženski centar, 2020.

Wednesday, December 22, 2021

Plan brige o sebi





Zašto nam treba plan za brigu o sebi 

Šeli Tajgilski (Shelly Tygielski) je kreirala vežbu u tri koraka koja može da ti pomogne prilikom osmišljavanja individualnog plana za brigu o sebi.

Brigu o sebi prihvatamo kao dugotrajni projekat i to takav u kome su naša unutrašnja i spoljašnja sopstva ravnopravno zastupljena. Nit koja objedinjuje sve teme jeste da svako treba da razvije sopstven plan brige o sebi koji se još naziva i „strategija preživljavanja“.

Tri razloga zbog kojih je i tebi potreban plan za brigu o sebi

Plan za brigu o sebi predstavlja sredstvo koje koristimo u izazovnim situacijama, da nas ne bi odnela bujica, a koje može da nam bude od pomoći kad osetimo da se nalazimo na ivici provalije koja zjapi nad mračnim ponorom. Plan ne može da propadne, jer je tvoja kreacija sastavljena od omiljenih aktivnosti, važnih podsetnika i načina kako da aktiviramo zajednicu kojoj pripadamo.

1. Plan za brigu o sebi za sopstvene potrebe  je preventivna mera samozaštite. Osmišljavanjem plana samozaštite po sopstvenoj meri, onda kada nisi u krizi, angažuješ najbolji deo sebe da promišlja o tome šta može da ti zatreba (a dostupno ti je) u najgorim trenucima. Zapravo samo Ti  znaš koliko intenzivno doživljavaš različite nivoe stresa i koji resursi ti stoje na raspolaganju. Sad je vreme da staviš sve to na papir!

2. Plan može da predupredi neodlučnost oko toga šta treba preduzeti i kome se obratiti u trenucima krize. Iz perspektive svesnog postupanja, plan ti pomaže da odgovoriš umesto da reaguješ na datu situaciju. Ako imaš razrađen plan sigurno ćeš uspešnije moći da kontrolišeš okolnosti u kojima se nalaziš a izgledaće ti i da život nije baš toliko haotičan. (Uz to, plan ti omogućava da lakše zatražiš pomoć od osoba koje si o tome prethodno obavestila.)

3. Plan za brigu o sebi ti omogućava da ne izgubiš kompas. Videćeš da će ti biti mnogo lakše da se držiš strategije za preživljavanje koju si osmislila za sebe kao i da ćeš izbeći traženje izgovora za nesprovođenje svog plana. Plan ti pomaže da uspostaviš rutinu tako što ćeš uz pomoć njega izbeći da se i ti i tvoja partnerka za brigu o sebi osetite izolovano. Umesto toga, bićete u mogućnosti da se jedna drugoj obratite i očekujete odgovorno postupanje i međusobnu podršku.

Kako da napraviš plan za brigu o sebi

Tvoj plan za brigu o sebi treba da je takvog formata da možeš da ga nosiš u džepu od pantalona i koristis u svakoj prilici. On ti omogućava da se držiš svog puta i da ponovo uspostaviš ravnotežu jer sadrži jasno definisanu mapu za vraćanje balansa u slučaju da ispadneš iz koloseka.

Osmišljavanjem i pridržavanjem takvog plana moći ćeš da održiš ravnotežu između svojih mentalnih, fizičkih i emotivnih potreba, kao i da se prisetiš važnih ljudi u sistemu samopodrške koji si stvorila za sebe i onoga što želiš da postigneš brigom za sebe.

Koji je prvi korak na putu ka izradi plana za brigu o sebi?

1. Prvo, sastavi listu aktivnosti organizovanih oko različitih segmenata tvog života. Iz ličnog iskustva znamo da je najlakše početi ako se taj zastrašujući zadatak razdeli na nekoliko kategorija, kao što su:

 

- posao

- fizička aktivnost

- emotivni život

- društveni odnosi & zajednica


Za svaku od navedenih oblasti napravi spisak aktivnosti ili strategija za preživljavanje koje su tebi svojstvene i dobrobitne.

Među primerima koje bismo istakle su druženje s prijateljicama/prijateljima, zdrava ishrana, fizička aktivnost, meditacija koja podstiče svesnost i izgradnja samopouzdanja u vezi sa uspostavljanjem zdravih granica. Podstičemo te da budeš kreativna i, što je najvažnije, da budeš iskrena prema sebi u pogledu onoga što ti prija i onoga što ti ne prija.

2. Drugo, obrati pažnju na sva ograničenja na tom putu i razmisli kako da ih prevazidješ. Prilikom zapisivanja svake aktivnosti razmisli i o tome šta bi moglo da te spreči da sprovedeš bilo koju od datih aktivnosti. Zatim, pokušaj da strateški osmisliš načine na koje bi uspela da otkloniš svako od tih ograničenja (napomena: bolje se razmišlja ako se ovaj deo plana radi u društvu, sa prijateljicom/prijateljem, partnerkom ili zajednicom.) Ako uvidiš da nisi u mogućnosti da otkloniš prepreke, pokušaj da smisliš neke druge aktivnosti. Tvoj plan za brigu o sebi nije zapisan u kamenu! To treba da bude živ i fleksibilan vodič koji se prilagođava promenama, okolnostima i potrebama u tvom životu.

3. Treće, razgovaraj o planu s prijateljicama/prijateljima. Ne zaboravi da se osloniš na bliske ljude iz okruženja (na zajednicu koja te podržava) pri pravljenju plana brige o sebi. Pošalji im nacrt svog plana za brigu o sebi i traži da se obavežu da će te podsetiti da se odgovorno pridržavaš plana kad se za to ukaže potreba. Podstakni ih da naprave svoj plan za brigu o sebi i pošalju ti ga kako bi i ti mogla da učiniš isto za njih.

 

S engleskog prevela Ivana Pražić

Izvor: https://www.mindful.org/why-you-need-a-self-care-plan/

Fotografija:  preuzeta sa http://mondayheartsformadalene.com/

Thursday, December 16, 2021

Iz lezbejskih arhiva sa ovih prostora: Poljubiti ženu

 

                                        

…Poljubiti ženu je naziv klipa koji je nastao tokom četvrte Lezbejske nedelje, održane u organizaciji  lezbejske  organizacije Labris i Novosadske lezbejske organizacije NLO 23 i 24 aprila 2011. godine u Beogradu.

 Joan Nestle, aktivistkinja, spisateljica i koosnivačica Lezbejske arhive u Nju Jorku bila je gošća Lezbejske nedelje i govorila je sa puno saosećanja o svom  lezbejskom životu, o tome kako kako nas  lezbejska žudnja podstiče u pružanju otpora silama države i zašto je za zajednicu i za svaku od nas važno da sakupljamo detalje iz svojih  života i osnivamo lezbejske arhive.   Ovaj događaj okupio je  preko 50 učesnica iz Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i  Srbije.

Snimateljka: Aleksandra Nestorov; Montaža Ana Pandey

Monday, November 29, 2021

Kako da se sprijateljimo s neprijatnim emocijama


Razvijanje i negovanje svesnosti o našem unutrašnjem svetu u trenucima kad nas obuzme intenzivna emocija, predstavlja moćan, praktičan način da se odmaknemo od momentalog reagovanja, pronađemo mir i otkrijemo šta je adekvatano za nas.

Kada smo van sebe od besa ili nas preplavi duboka tuga, ili neko drugo snažno osećanje, često je dovoljno da se samo povežemo s unutrašnjim svetom, kako bismo stekle uvid u to što nam se dešava. Doduše, dok nas obuzima neko osećanje (ili osećanja), čini nam se da ne znamo ni kako da započnemo taj proces.

Jedan način da otkrijemo šta se dešava u nama je da prihvatimo da su komplikovane emocije - kao što su bes, strah i krivica - gotovo uvek sačinjene od kombinacije konceptualnih i somatskih (telesnih) elemenata. Konceptualni deo predstavlja one delove situacije koji aktiviraju emocije, to je „narativ“. Somatska komponenta odnosi se na način na koji doživljavamo određenu emociju unutar sopstvenog tela.  Kad se naljutimo na nekog, postoji narativ, nešto što je ta osoba rekla ili uradila ( na primer, to nije fer ili  to što si rekla/rekao nije u redu ili što se praviš da ne znaš) a što je bio okidač za naš izliv besa. A tu je  je i telesna reakcija: lupanje srca, komešanje u stomaku ili stezanje mišića ramenog pojasa.


 KAKO DA SE NOSIMO S KOMPLIKOVANIM OSEĆANJIMA

Jedan od važnijih razloga zbog kojih je toliko teško nositi se s komplikovanim osećanjima je to što su misli i telesna reakcija uzajamno povezani  i jedno drugo podstiču. Ponekad, čak i kad se telo smiri, ako nam kroz misli proleti sećanje na nemili događaj, telo će ponovo odreagovati. I obrnuto, čak i kada uspemo da stvari da posmatramo iz drugog ugla, ako nas zapljusne novi talas telesne neprijatnosti, vratićemo se prethodnom načinu razmišljanja.

Da bismo uspele da procesuiramo komplikovana osećanja moramo pronaći način da se iskobeljamo iz klupka isprepletanih konceptualnih i telesnih elemenata. Budući da konceptualni, odnosno misleći um obično dominira situacijom, zbog čega smo sprečene da steknemo jasan uvid u ono što nam se dešava u telu, prvo što treba da učinimo je da zaustavimo tok misli. To znači da svesno moramo učiniti napor da prekinemo tok misli o datoj situaciji da bismo stvorile prostor koji će nam omogućiti da se povežemo s onim što osećanja bude u telu.

Sledeći izazov na koji nailazimo sastoji se u razumevanju činjenice da  telesnu reakcija čine dva nivoa. Prvi nivo sačinjavaju uočljive telesne reakcije kao što su grčenje mišića od besa, drhtanje od straha, ili jecanje u žalosti. Drugi nivo se sastoji od suptilnijih senzacija koji se obično nazivaju „doživljenim osećajima“, a koji se nalaze ispod uočljivih fizičkih doživljaja i uglavnom ih nismo svesne. Upravo se u tim skrivenim doživljenim osećajima nalazi ključ za rešavanje tih dubljih izvora naših muka kao i uvidi u korake koje treba da preduzmemo.

 

PROCESUIRANJE SLOŽENiH OSEĆANJA

Na kratko zaustavite tok misli

Počnite tako što ćete opustiti telo i svu pažnju usredsrediti na disanje. Pratite kretanje vazduha koje u vašem telu izaziva svaki udah i izdah. Postepeno i svesno produžavanje izdisaja će pokrenuti proces slabljenja intenziteta emocije i umiriti telesnu reakciju. Dišite onoliko dugo koliko vam bude potrebno da biste se osetile smirenom.

 

Prizovite u sećanje doživljeni osećaj

Drugi korak podrazumeva svesno prizivanje doživljenog osećaja. Počnite tako što ćete se na trenutak prisetiti toka misli iz te situacije, samo onoliko koliko je neophodno da ponovo prizovete taj trenutak. Zatim se koncentrišite na osećaj u grlu, grudnom košu i trbuhu kako biste osvestile telesna osećaje koji su pratili tu emociju. Neke stvari ćete odmah uočiti: recimo, deo tela u kom osećate zategnutost odnosno težinu, bol ili ustreptalost. A nekada će vam se činiti da ništa ne osećate. I to je u redu - samo nastavite da blago pratite šta se dešava na telesnom nivou. Podsetite se da su u pitanju suptilni osećaji u telu koji mogu biti nejasni, krhki i sporadični. Ključno je da imate prijateljski, dobronameran, neosudjujući stav i  da prihvatate koji god vam se osećaji jave.


Pravite društvo emociji

Treći korak predstavlja nastojanje da pravite društvo vašoj emociji. Možete zamisliti da pravite društvo malom detetu koje je uzmenireno zbog nečega, ali nije u stanju da vam objasni zbog čega. Najvažnije u ovom koraku je da budete prisutne na blag, brižan i - pre svega - strpljiv način. Naše emocije žele da budu prepoznate, primećene i prihvaćene, kao i da im se dozvoli da bude prisutne baš takve kakve jesu.


Uspostavite komunikaciju

Četvrti korak nastupa kada zamolite emociju u telu da vam kaže nešto više o sebi. (Napomena: ovaj korak nije obavezan - neretko je najbolje da emociji pravite društvo sve dok je potrebno, odnosno dogod vi osećate da tako treba da bude). Nakon što ste neko vreme u tišini pravile društvo emociji u telu, pokušajte da naslutite da li bi bilo u redu da joj postavite neko jednostavno pitanje, na primer:

Šta ti je potrebno (ili šta želiš?)

Šta te plaši (šta te brine?)

Šta bi trebalo učiniti da bi se osećala bolje?

Šta mi poručuješ?

Kako bi se osećala da problemi nestanu?

 

Možete da se obraćate emociji direktno, kao da je u pitanju unutrašnje dete/devojčica. „Šta te zabrinjava?“ „Šta bi moglo da te učini da se osećaš bolje u vezi svega ovoga?“ Uz malo vežbe, pronaći ćete ona pitanja na koja će unutrašnje dete odgovoriti.

Znaćete da postupak funkcioniše kad vas obuzme iznenadni osećaj intuitivnog uvida, takozvani „aha!“ momenat koji prati telesni osećaj oslobađanja, otvaranja, ili neke vrste naleta energije. Kad se to dogodi nastojte da odvojite par trenutaka da osetite tu energiju, unesete je u sebe, i u potpunosti prihvatite.

Posle toga, možete razmisliti o praktičnim uvidima koje ste stekle. Da li postoji nešto što biste preduzeleu u odnosu na situaciju koja je izazvala emotivnu neprijatnost? A možda je prepoznavanje i prihvatanje onog što ste otkrile dovoljno da nastavite dalje sa novom energijom.

 

S engleskog prevela Ivana Pražić

Izvor: https://www.mindful.org/making-friends-with-difficult-emotions/


Wednesday, November 17, 2021

Iz lezbejskih arhiva sa ovih prostora, lezbejsko proleće 2012

U maju 2012, tokom drugog lezbejskog proleća organizovanog u Beogradu, gošća lezbejske zajednice bila je značajna lezbejska pesnikinja, edukatorka i aktivistkinja iz Kalifornije Elana Dykewomon.


Dva dana sa njom organizovale su lezbejske grupe

NLO – Novosadska Lezbejska Organizacija

Labris - Beograd

Amazonke

          U videu možete pogledati nekoliko tema o kojima smo govorile

Na 1.18 min o mladosti i otkrivanju lezbejstva

Na 6.33 min o prvoj devojci

Na 8.41 o butch identitetu

Na 14.09 o istoriji dyke marševa

Klik na link:  https://www.youtube.com/watch?v=2nH6_lbj9V0

Tuesday, October 26, 2021

Kako posttraumatski stresni poremećaj utiče na seksualni život i šta mogu da uradim povodom toga

 ** Trigger warning: sadržaj može delovati uznemirujuće na osobe koje su preživele neki oblik seksualnog nasilja. 


Prvi put sam uvidela da posttraumatski stresni poremećaj ima uticaja na moj seksualni život kad me je partnerka oborila na krevet, a ja sam počela da jecam. Tad sam se suočila s činjenicom da seksualno zlostavljanje koje sam iskusila u detinjstvu još uvek utiče na moj život. Nakon što sam naučila sve što sam mogla da naučim o posttraumatskom stresnom poremećaju (PTSP), shvatila sam da PTSP na mnogo načina utiče na mene tokom seksa. Svi glavni simptomi PTSP-a ujedno su upleteni u moj seksualni život: otuđenost, disocijacija (osećaj nepovezanosti sa sobom), flešbekovi, nametljiva sećanja, nestabilno raspoloženje. Sve to je prisutno tokom seksa.

Mogla bih da navedem mnogo primera koji ilustruju kako se PTSP manifestuje tokom seksa, ali sve do tada nisam shvatala da je to PTSP. Kad pogledam unazad, sad mi je to očigledno. Na primer, borila sam se sa disocijaciom, depersonalizacijom (ja nisam ja doživljaj) i derealizacijom (doživljaj nestvarnosti spoljašnjeg sveta). Često bih buljila u plafon i osećala bih se odvojenom od svog tela dok čekam da se to završi, ili bih posmatrala sebe dok imam seks, kao da lebdim iznad tela ili gledam iz pozicije muve na zidu.

To su samo neki primeri disocijacije tokom seksa. Flešbekovi i nametnute misli mogu izazvati velike probleme. Može da mi bude super, sve dok me, sasvim neočekivano, način na koji me partnerka dodirne ne vrati u sećanje na moju najužasniju traumu. Onda pokušavam da to izbacim iz glave i da se vratim tamo gde sam stala, kao da se ništa nije dogodilo. U slučaju kad sam počela da jecam na krevetu, to nije bilo moguće. Moja partnerka se uplašila, nije znala šta se dešava i zašto plačem. Mogla sam samo da ležim neko vreme, dok se ne oporavim od flešbeka koji je bio presnažan. Pomoglo mi je da onda ispričam svoju priču i da kažem šta sam proživela; kao da je to sećanjima oduzelo deo snage.¸


                                             

Flešbek

Flešbekovi i nametnuta sećanja su vodeći simptomi PTSP-a za koje svi znaju, iako PTSP ima mnogobrojne simptome. Flešbekovi su najsnažniji simptom, što znači da mogu biti razarajući kad je reč o seksu. Ako mi se tokom seksa samo na sekundu pojavi flešbek koji me vraća u seksualno zlostavljanje, gotovo je nemoguće da se seks nastavi kao da se ništa nije dogodilo. To je neverovatno uznemirujuće, zbunjujuće, stresno i frustrirajuće.

Otuđenost

Ponekad tokom seksa počnem da osećam emocionalnu zatupljenost, otuđena sam od same sebe i ne mogu da osetim zadovoljstvo. Ovo je verovatno drugi oblik disocijacije, kad ne osećam da sam ja zapravo ja, ne znajući zašto, ni kako da to popravim. Tad obično pokušavam da se fokusiram na ono što se dešava, ali to je lakše reći nego učiniti. Poteškoća da osetim zadovoljstvo za mene predstavlja jedan od aspekata PTSP-a koji je emotivno najrazorniji, jer nisam sigurna u kojoj meri je prouzrokovan time što mi se telo ugasilo zbog proživljenog zlostavljanja. Ovi oblici ozuđenosti utiču i na samu želju za seksom, jer mislim da neću uživati ili da sam oštećena, a javljaju se i druge poražavajuće misli koje samo pogoršavaju situaciju.

Negativne misli i uverenja

Kad imate PTSP, dešava se da seks doživljavate na sličan način kao i zlostavljanje. Uobičajeno je misliti da ste tu samo radi zadovoljstva druge osobe, da ste obična posuda, da ne možete reći ne ili odbiti neku seksualnu aktivnost koja vam ne prija. Zatrpana sam takvim mislima i znam koliko su štetne po psihu. Upustiću se u seks i kad mi nije do toga, onda ću doživeti otuđenost i disocijaciju, a takav seks ne prija nikome. Trebalo mi je mnogo da budem u stanju da odbijem seks ili da kažem da ne želim da radim određene stvari. Kad sam otkrila moć da kažem ne, bilo je zastrašujuće, ali je vredelo.

Nestabilno raspoloženje

Ponekad mi život izgleda kao emotivni rolerkoster i ne znam zašto je tako. Kad je reč o seksu, u jednom trenutku mogu da ga želim, a onda će se nešto desiti i predomisliću se. To je frustrirajuće za moju partnerku. Želim seks, a onda se pojavi neki suptilni okidač ili emotivni flešbek ili pomislim nešto ružno o sebi, a to je kao da postanem potpuno druga osoba. Raspoloženje mi se promenilo i, ako kažem da i dalje želim seks, jasno je da ne bi trebalo ili da istinski ni ne želim. Isto se događa i tokom seksa. Moja partnerka može nešto reći ili uraditi, možda ću videti sebe u ogledalu ili će nešto drugo biti okidač negativnih misli i odjednom ću potonuti.

Šta može biti od pomoći

Svesnost

Dugo vremena sam se borila sa mišlju da sam oštećena i da nikada neću moći da imam dobar seksualni život zbog PTSP-a i zlostavljanja u detinjstvu. Sve dok nisam otkrila tehnike za postizanje pune svesnosti i primenila ih. Svako ih može koristiti, a naročito su moćne kod osoba sa PTSP-om ili kod osoba kojima je teško da se usredsrede. Radila sam vežbe meditacije, na primer, usredsredila bih se na različite senzacije tokom seksa. Kad primetim da sam odlutala, usmerim pažnju na nešto što će me vratiti. Seksualni život mi je bolji, jer sam prisutnija nego ranije. Ujedno sam bliskija sa svojom partnerkom, povezanije smo nego pre.

Opuštanje

Ovo izgleda kao nešto krajnje očigledno, ali za mene nije bilo. Tokom seksa, celo telo mi je postajalo napeto. Teško je doživeti zadovoljstvo, kad se telo sprema da iskusi bol. Radila sam različite vežbe meditacije, da naučim kako da se opustim, jer sam shvatila da sam generalno napeta, a tokom seksa se to pogoršavalo.

Komunikacija

Treća među najvažnijim stvarima koje doprinose mom seksualnom životu je komunikacija sa partnerkom. Opšte je poznato da je otvorena komunikacija bitna u partnerskim odnosima, ali to podrazumeva različite stvari različitim ljudima. Moja partnerka i ja potpuno smo otvorene. Biti u partnerstvu sa nekim ko ima PTSP nije jednostavno. Emotivno je iznurujuće, izazovno, frustrirajuće, pa i zastrašujuće, videti da osoba koju voliš proživljava nešto i da ne možeš ništa da uradiš kako bi se ona osećala bolje. Partneri osoba sa PTSP-om takođe žele zdrav seksualni život i teško im je da se nose s tim, jer oni nemaju PSTP, ali vide njegovo dejstvo. Često mislim o tome kako moja partnerka vidi šta mi PTSP radi spolja, a ne zna šta se zbiva unutar mene. Trudila sam se da razgovaram o tome, ali nikada nije isto. Moja borba sa PTSP-om tokom seksa utiče na obe, pa razgovaramo o tome zašto se ponašam tako kako se ponašam i šta mi se dešava. Mislim da nas je ovo zbližilo i da je i njoj pomoglo da bolje razume PTSP.

Najblaže rečeno, PTSP unosi izazove u seksualni život. Flešbekovi, disocijacija, otuđenje, promene raspoloženja – ništa od toga ne želim u spavaćoj sobi. Ne želim da moja partnerka i ja razmišljamo o zlostavljanju koje sam doživela kad god poželimo seks. Isprobala sam različite stvari, kako bi nam seksualni život bio bolji. Vežbe svesnosti i prisutnosti, tehnike opuštanja i komunikacija su nešto što mi je bilo od koristi. Svesnost me je naučila da prestanem da se odjavljujem tokom seksa. Opuštanje me je naučilo kako da svoje telo pripremim da prihvati zadovoljstvo. Komunikacija me je naučila koliko je važno da na putu oporavka moja partnerka bude zajedno sa mnom, jer moj seksualni život uključuje nas dve. Još uvek usvajam nove strategije, ali do sada je ovo bio najefikasniji pristup u isceljivanju mog seksualnog života i mene same.

Prevod: http://portaloinvalidnosti.net

Izvor: https://themighty.com/

 

Friday, October 22, 2021

Iz lezbejskih arhiva sa ovih prostora: Istopolna orijentacija nije bolest

 



Labris 2008. godine konačno dobija odgovor Srpskog lekarskog društva (SLD), na zahtev koji je upućen 2005. godine, kojim SLD potvrđuje zvaničan stav Svetske zdravstvene organizacije da istopolna orijentacija nije bolest.

Podsetimo, Svetska zdravstvena organizacija uklonila je 17. maja 1990. godine homoseksualnost sa liste mentalnih oboljenja. Od tada se 17 maj obeležava kao Međunarodni dan protiv lezbofobije, homofobije, bifobije i transfobije.

Izvor: labris.org.rs

 

Thursday, September 30, 2021

Kako profesionalna atletičarka Edi Brejsi podržava LGBTQ+ zajednicu

 

                                 Fotografija Edi Brejsi preuzeta sa Women's Healt web stranice

 

Edi Brejsi zagovara prava LGBTQ+ zajednice. Kao profesionalna trail atletičarka i konsultantkinja za mentalnu izdržljivost, ona je sa svojom partnerkom Kori Koner osnovala inicijativu OUTrun u maju 2019. Ova inicijativa potekla je iz zajednice kako bi povezala i podržala LGBTQ+ osobe kroz trčanje. Za samo 15 meseci, inicijativa se proširila iz Denvera u Kolorado, uključujući 25 ambasadora koji stvaraju inkluzivne, podržavajuće prostore za LGBTQ + zajednicu širom zemlje. Sada Brejsi implementira njenu ekspertizu putem Atletičarske alijanse.

Svet trčanja: Kojim pitanjima nameravate da se bavite kao ambasadorka Atletičarske alijanse?

Brejsi: jedno od stvari kojima želim da se bavim je povezivanje LGBTQ osoba. To je moć udruživanja i osnaživanja, kad znate da niste sami. Drugo je kreiranje prostora za trčanje tako da postaju više prijateljski. Zajednica atletičara je već uveliko sjajna i čine je divni ljudi, a drugo mislim da je većina negativnih stvari nenamerna, i prourokovana je navikom da se stvari rade na ustaljen način. Mi se konkretno fokusiramo- pred toga što okupljamo zajednicu u različitim gradovima širom zemlje- na rad sa organizatorima trka i možda u nekom trenutku sa brendovima kako bismo bil svesni njihove prezentacije i marketinške poruke.  Pitamo: „Da li promovišete vašu trku ili brend na inkluzivan način?“ To bi se moglo postići putem registracije, rodno identiteskih formi transrodne politike i svega što može poručiti da su svi  dobrodošli. Mislim da se podizanje svesti u sportu može sagledati kroz dugoročne ciljeve.

OUTrun postoji više od godinu dana kakve su bile reakcije i šta ste naučili iz dosadašnjeg rada?

Znali smo da ce doći do promene. Ali reakcije koje smo dobile i količina elktronske pošte  koja je pristizala, pisma u kojima su ljudi delili svoja iskustva i zahvaljivali se na našoj vidljivosti, prevazišla je naša očekivanja.

„Želimo da se ljudi ohrabre da budu u potpunosti svoji u zajednici čiji su već deo, a možda do sad nisu mogli da pokažu taj deo sebe“

Ono čega  smo Kori i ja svesne je da mi možemo da odlučimo da li ćemo biti aut ili ne. To nije moguće za ljude koji imaju drugu boju kože ili invaliditet. Mi možemo odlučiti da ne pričamo o tome. Kada smo osnovale organizaciju, odlučile smo da nećemo prikrivati naše identitete tokom trka. Neka pisma stigla su i od učesnika ultra trka. Ako bih je videla na mestu gde se pruža pomoć trkačima ja bih prišla i poljubila je. Neki od sportista pisali su nam svoje utiske nakon što su videli ovaj poljubac „Ja nikad ne bih ni pomislio da uradim tako nešto. Uvek sam mislio da to nešto što treba da krijem“ Mi smo shvatile da ako se krijemo da zapravo uvećavamo problem krijući ga. Kad ljudi vide nekoga sa kim se identifikuju, to čini da se osećaju dobrodošlo i da su ohrabreni da budu to što jesu. Broj mailova koji smo dobile nagnao me je da pomislim da je broj LGBTQ+ ljudi medju trkačima mnogo veći i da samo nisu autovani. Želimo da se ljudi ohrabre da budu u potpunosti svoji u zajednici čiji su već deo, a možda do sad nisu mogli da pokažu taj deo sebe.

Zašto je podržavanje LGBTQ atletičara za tebe važno?

Trčanje je važno za mene, kao i što mi je važno to što sam deo LGBTQ+ zajednice, a živela sam dugo smatrajući da ove dve stvari ne mogu da se preklapaju, jer često i nisu preklapale. Nije bilo mnogo vidljivosti tada. Kada sam bila u srednjoj školi nisam bila autovana, a trčanje mi je dosta pomoglo. Trčanje je pomoglo da se dobro osećam.  Članovi tima sa kojima sam se povezala su me podržavali i ohrabrivali. Da nisam imala tu podršku, bilo bi mi mnogo teže u to vreme.

Trčanje ima potencijal da učini da se ljudi osete delom zajednice i da su cenjeni. Ali ne uključuje mnogo različitosti. Ja bih htela da uključim što više ljudi i da im  poručim „ Ovo je mesto za sve.“

Koje iskustvo te je nagnalo da počneš da se zalažeš za LGBTQ + trčanje ?

Moja priča sa Kori i to kako smo se upoznale deo je moje motivacije. Upoznale smo se mnogo pre nego što smo postale par, ali tada nismo bile aut, pa nismo ni znale da obe volimo žene. Samo igrom slučaja smo se opet povezale. Dugo godina nisam upoznala nikoga ko bi predstavljao ono što sam i zato tada nisam bila aut. Sad želim da budem vidljiva,  da budem primer drugima, što pomalo zvuči pomalo arogantno, da ohrabrim one koji misle da ne mogu istovremeno da budu deo obe zajednice.

Koji je tvoj krajnji cilj zagovaranja?

Želim da se svi osećaju dobrodošlo u sportskom okruženju.  Samo zato što niste aktivni učesnici diskriminacije, ne znači da svojom pasivnošću ne doprinosite ovom problemu. Treba da imate  aktivan stav protiv diskriminacije. Taj razgovor sam ja vodila i sa sobom. Želim da ovi prostori budu prijateljski i otvoreni za sve, da aktivno ohrabrim druge da budu to što jesu, jer mislim da ne treba mnogo da bi se to postiglo. Već ima puno sjajnih ljudi u sportu, zašto se ne bi taj prostor otvorio, kako bi i drugi mogli da se priključe.

Šta je za tebe trčanje? Na koji način misliš da ti trčanje pomaže u zagovaranju i kako pomaže zajednici za koju se zalažeš?

Trčanje je za mene sve. Dugi niz godina sam se skrivala i to je definitivno imalo uticaja na moje mentalno zdravlje. Ali mislim da me je trčanje uvek osnaživalo. Bez obzira da li je u pitanju trčanje na duge staze ili planinsko trčanje, trčanje uvek pruža dobar osećaj o sebi. Trčanje mi je takođe obezbedilo mogućnost da pripadam zajednici koja je mnogobrojna. Mislim da je svako ko mi je bitan na neki način povezan sa trčanjem.

„Ali mislim da me je trčanje uvek osnaživalo. Bez obzira da li je u pitanju trčanje na duge staze ili planinsko trčanje, trčanje uvek pruža dobar osećaj o sebi“

Ne smatram da sam slavna, ali kada sam pomislila da mi je broj godina u sportu ograničen, shvatila sam da želim da to bude bolje mesto nego ono koje sam zatekla kada sam ulazila u sport. Koristim vreme koje još imam da doprem do što više ljudi i da im prenesem poruku.

Zašto si odlučila da postaneš ambasadorka Atletičarske alijanse?

Misija alijanse se donekle poklapa sa onim što mi već radimo. Mislim da se fokusiramo na pozitivno, u smislu da promovišemo inkluziju. Pri tom ne možete zanemariti izazove, a bezbednost je svakako jedna od njih. Ja sam imala sreće da mi se nisu dešavale takve neprijatnosti, ali znam neke koji su doživeli tako nešto. Pitanje bezbednosti za žene je već velika stvar, ali kad na to nadodate druge različitosti, rizik da se nešto dogodi se uvećava.

Odlično je da se zalažemo za pozitivne promene, ali moramo se usredsrediti i na realne pretnje i izazove koji nažalost i dalje postoje.

Koja su tvoja nadanja u vezi sa Atletičarskom alijansom?

Želim da žene nikada ne moraju da brinu ni očemu kad idu na trčanje. Najbitnije je što mi je i OUTrun pokazao je da postoji kolektivno osnaživanje koje dolazi iz zajednice koja omogućava moćniji otpor nasilju. Osećaj da niste sami je od velikog značaja i to smo uvideli i u našoj organizaciji. Alijansa je odlična opcija da se udruže snage i zajednica učini brojnijom.

Kada se priča o izazovima i problemima, ne želiš da to rezultira strahom. Želiš da rezultat bude moć i snaga i mislim da će se to i desiti sa dolaskom svih sjajnih žena koje će biti u projektu za ambasadorke. Rezultat će biti da smo osnažene i jake, bez straha.

Izvor: https://www.runnersworld.com/runners-stories/a34400215/addie-bracy-ambassador/?fbclid=IwAR161r_KKYIUXmnqnSYeELPBWJag893Xcv74tDWKNbj8h7phgsXR7Mosi9o

 

 

 

 

Monday, September 20, 2021

Iz lezbejskih arhiva sa ovih prostora - Prvo lezbejsko venčanje u Srbiji 1996

              Tri Sapfo“, fotografija sa lezbejskog venčanja u Novom Sadu, Ribarsko ostrvo, 1996. 

Tog leta, konferenciju Žena u crnom, pored radionice Lezbejstvo

 i politička odgovornost, obeležilo je prvo lezbejsko venčanje u

Srbiji. Venčale su se Engleskinja Rejčel i Albanka Igbale.

„(…) bilo je to na venčanju rejčel i igbale./ na ribarskom ostrvu./

nebo je tad plakalo ženskim suzama/ zorice, sve je to dunav sa

sobom odneo./ samo dva cvetna venčića/ je ostavio vrbama o

grane obešene./ možda ničeg nije bilo./ ako sam sve to sanjala,/

ali dva venčića su zaista bila/ obešena na grančice vrbe/ ujutro

kraj ribarskog ostrva…“[1]


Tekst je preuzet iz knjige HRONOLOGIJA: 20 godina Labrisa - organizacije za lezbejska ljudska prava: 1995-2015 / [uredila Ljiljana Živković]. - Beograd : Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, 2016

[1] Štefa Markunova, „Na venčanju Rejčel i Igbale“, iz zbirke „Žene komete“

Thursday, July 29, 2021

Iz lezbejskih arhiva sa ovih prostora - Moja kćerka je lezbejka



                                    Foto preuzeta sa LGBT nation web stranice.

Oduvek je bila samostalna, znala je da se izbori za sebe. Verovala sam da su njene odluke ono što zaista želi i da su ispravne.
Njeno učešće u feminističkom pokretu me je privuklo da se više zainteresujem za njen rad. Smatrala sam je veoma hrabrom, ali sam bila svesna da je aktivizam veoma iscrpljuje. Trudila sam se da joj budem od pomoći, kad je to bilo potrebno, a nikako da joj stojim na putu.

Živela je godinama sa jednom ženom, bile su veoma bliske, za mene tada samo prijateljice. Delili su nas kilometri, ali uvek sam imala osjećanje da je na sigurnom. Imala sam poverenja u njenu prijateljicu, smatrala sam je stabilnom i odgovornom ženom. Osećala sam se prijatno u njenom društvu.

Iznenadilo me je kada sam čula da se više ne viđaju, zar posle onakvog prijateljstva! Šta je to moglo da se dogodi da bi ih razdvojilo. Da nisu bile samo prijateljice, već ono što daje mogućnost za veću intimnost, shvatila sam tek tada. Imale su ljubavnu vezu.

Bila sam zbunjena. Prošlo je toliko godina njihovog zajedničkog ljubavnog života, a nisam ih nikada posmatrala na pravi način. Nisam razmišljala o lezbejstvu. Ništa mi nije bilo dostupno što bi me podstaklo na razmišljanje. Tada bih imala nekakav stav. U svakom slučaju bilo mi je drago što je živela sa pozitivnom osobom. Smatram da ljubav daje bliskost, a to je veoma važno.

Znala sam da za sve ono što je neuobičajeno u društvu i za prihvatanje ili ne prihvatanje potrebno vreme. Otvorila sam se i dala sebi vremena. Nikada nisam imala razloga za strah. Moja ćerka je jaka i pametna žena.

Pročitala sam puno o lezbejstvu i pitala za sve ono što mi je bilo nejasno. Nije bilo dovoljno samo dobiti iinformacije već i razumeti i osetiti. Prihvatiti lezbejke kao ličnosti za sebe, posmatrati svaku po naosob, a opet kroz jednu zajedničku crtu – ljubav prema ženama i jedan drugačiji način života.

Drago mi je što imate grupu, što se okupljate i zajedno radite. Mislim da je jednoj ženi, samoj, mnogo teže da se izbori za svoja prava. Sredina je teško prihvata, posebno ako je glasna, pokušava da je podredi sebi. Lezbejke su duplo diskriminisane. Samostalni rad zahteva kontinuirani napor i iscrpljuje. Tada se i neuspeh prihvata kao mnogo veći nego što on možda realno i jeste.

Drago mi je zbog bliskosti koju osećam kod vas, solidarnosti. Uvek ste tu jedna za drugu, to mnogo znači za rad, za život. Čini mi se da ste bogate i u osećanjima.

Srećna sam što je moja kćerka uspela da se izbori za svoja osećanja. Jasna je u svojim zahtevima, ona uostalom i ima parvo na njih. Verujem da je mnogo žena koje žive same ili u paru, ali izolovano u strahu pred drugima. Smatram da je to veoma teško i da im ovakvim radom kakvim se LABRIS bavi, treba dati priliku za slobodniji život.

Beograd, maj, 96 god.

OLGA


Tekst preuzet iz LABRIS novina br. 3, 1997 godina