Madlin Dejvis – lezbejska aktivistkinja, bibliotekarka, shtrikerica, pevačica, spasiteljica napuštenih kuca i maca - Bafalo, SAD, 2012
Legenda lezbejskih, gej i kvir aktivistkinja u Bafalu - Madlin Dejvis je lezbejka sa neverovatnim slojevima. Kad sam je videla u njenoj kući u Bafalu, nisam mogla ništa od toga da znam. Niti da ima značajan tatoo ispod bluze! ’Ja nisam samo lezbejska aktivistkinja, rekla je u jednom trenutku. Pišem memoare i vidim po reakcijama da izdavače ne interesuje da ja volim da štrikam, da pravim jorgane od pačvorka, da sam reiki isceliteljka pasa, da pevam u horu, da sam glumica, baštovanka..... oni samo hoće aktivizam!’ Medjutim, nije slučajno da hoće aktivizam. Madlin Dejvis je učestvovala na prvim lezbejskim i gej marševima od 1970. Tada je napisala i prvu pesmu za lezbejke i gejeve: Stonvol nacija, o pobuni gej muškaraca u Stonvol baru 1969. Smislila ju je u kolima kad se vraćala sa lezbejskog i gej marša i pevala je posle sa gitarom na svim marševima redom! http://www.youtube.com/watch?v=WNl20e-blHI
1972. godine je bila je prva
članica Demokratske partije koja je zagovarala lezbejska i gej prava! Ceo
život živi u Bafalu, u gradu od 260,000 stanovnika, poznatom po velikom
procentu Afro Amerikanaca, kao i konstantnom rasizmu. ’Ne dolazi se u
Bafalo da bi se bilo gej, kao u Njujork. To je mali grad.’
Odrasla je u jevrejskoj porodici u četvrti gde su živeli Jevreji, Italijani i
Crnci, kako su ih onda zvali. Prvo osvešćenje o rasizmu je bilo
kada je imala 12 godina. Njena najbolja drugarica Crnkinja je slavila
rodjendan. Madlen je tu bila sa svima, ali nakon prvog dela svečanosti,
torte i to, pojavili su se razni odrasli rodjaci, i mama njene drugarice
ju je povela u stranu. Rekla joj da ona verovatno sada želi da ide.
Madlin nije mislila da napušta proslavu, ali je shvatila da je nešto jako
ozbiljno u pitanju i da mora da ode. Tek kasnije je razumela da je mama
njene drugarice htela da je zaštiti od komentara crnačke porodice i da je to
bila njena ’prva lekcija rasizma’. ’U SAD su svi rasisti!
’ mirno je komentarisala.
Madlin Dejvis je završila školu za bibliotekarstvo, i to je radila ceo svoj
radni vek. Sada je penzionisana bibliotekarka. Kaže da u životu
najviše voli bučice i drag kvin osobe. Za bučice kaže, ’U njih se
zaljubljujem, volim da one nežno brinu za mene, a drag kvin su mi prijatelji.’
Partnerica sa kojom živi već 18 godina, Vendi Smajli, ju je 20 godina pre
početka njihove veze na jednoj žurci pitala, ’Hoćeš li da se udaš za
mene?’ Madlin nije mogla da veruje! To je dakle, bilo pre 38 godina, i
pošto je Vendi bila mladja desetak godina od nje, rekla joj je ’Idi ti kući,
blago meni!’. 20 godina kasnije su se srele i zaljubile.
Karakteristično za njih dve je da vole venčanja i rituale, pa su se do sada
venčavale četiri puta, a da se nisu rastavljale! Jednom na početku,
u okviru jevrejske sinagoge - to je bila prva lezbejska svadba u gradu!
Nakon toga njen ženski spiritualni kružok Žena Pauk je napravio svoj ritual
venčanja samo sa ženama. Treće venčanje je bilo kad su otišle na izlet u
Kanadu, jer tamo može da se venča bez obzira da li ste njihova gradjanka ili
ne. Taj brak nije nigde legalan, sem u Kanadi gde njih dve nikad nisu
živele. I četvrti put su se venčale kada je prošle godine država Njujork
izglasala istopolni brak!! Opet u sinagogi, samo sad sa gradskim dokumentom
i opet sa mnogobrojnom porodicom.
Nekoliko Madleninih velikih aktivističkih poduhvata :
Jedna je od osnivačica lezbejske i gej grupe Matašin društvo (Mattachine
Society) Zapadnog regiona Njujork države, 1970. Društva sa imenom Matašin
su već postojala u nekoliko gradova, i bila su radikalna mesta organizovana po
ugledu na komunističke partije. Ciljevi Matašin društva su bili: da
ujedini izolovane lezbejke i gej muškarce; da ’obrazuje homoseksualce i
heteroseksualce ka etičkoj homoseksualnoj kulturi paralelnoj kulturama Crnaca,
Meksikanaca i Jevreja’; da podrži gej i lezbejke žrtve represije.
S početka sedamdesetih bila je pokretačica HAG lezbejskog
pozorišta. 1971. je napisala i režirala feminističku komediju
Slobodnjakinja (Liberella). Lezbejska grupa iz sedamdesetih koju je
osnovala se zvala Sapfine sestre (Sisters of Sapho). Postala je
prva lezbejka delegatkinja Nacionalne demokratske konvencije, 1972. kada je
održala istorijski govor za uključivanje lezbejki i gej prava u platformu
Demokratske partije. Od tada je neko vreme bila aktivna članica Demokratske
partije. 1973. je organizovala radionice za porodice i prijatelje
lezbejki i gej osoba, nakon čega je nastala Grupa za podršku porodica u Bafalu
(PFLAG).
Od 2002. Madlin Dejvis je ko-osnivačica grupe Dugini stari (Rainbow
Elders) za podršku LGBT senior osoba. Inače, skoro svake godine je
na lezbejskom maršu i na Prajd paradi, a 2009. je bila izabrana za počasnu
Predvoditeljicu Prajd parade (Pride Parade Grand Marshall) .
Godine 1972. je zajedno sa Margaretom Smol (Margaret Small) uvela predmet
’lezbejstvo’ na Bafalo državnom univerzitetu. Kaže da je to bilo i
slučajno, jer je tada imala samo završeni fakultet za bibliotekarstvo, pa se
nakon toga vratila na fakultet da završi master kod osnivačice ženskih studija
Liz Kenedi (Elizabeth L. Kennedy). ’Kad mi sada kažu ’ Vi ste puno
uradili’ ja kažem da sam imala utisak da nisam dosta uradila, jer mi nikad nije
bilo dosta!’ Zato se 1978., nakon završenih studija vratila da
predaje kurs ’Žene + žene - istorija lezbejstva’. Na kraju kursa studentkinjama
je davala zadatak da naprave i snime kasetofonom intervju sa jednom lezbejkom
iz grada. Madlin je imala imena drugarica aktivistkinja koje je
obavestila o projektu, a studentkinjama je podelila adrese. Tako je
nastao prvi dragoceni materijal sa oko 20 kaseta intervjua sa lezbejkama
Bafala. Nakon nekoliko godina rada, Liz Kenedi i Madlin Dejvis su
odlučile da od toga naprave prvo tekstove i studije, a nekoliko godina kasnije
i knjigu! Od 1981. sledećih trinaest godina je radila na prikupljanju
materijala i intervjua sa lezbejkama za knjigu. Od tog dragocenog
rada je 1994. nastala istorijska sjajna knjiga, sa tri izdanja,koja je sada
postala već klasik: Čizme od kože i Papuče od zlata: Istorija lezbejske
zajednice u Bafalu. (Boots of Leather, Slippers of Gold).
Poslednju deceniju radila je na sakupljanju materijala za Lezbejsku gej i kvir
arhivu. Dve prostorije u njenoj kući su bile prepune
sortiranog materijala, papira, knjiga, odela, majica sa natpisima, kao i drugih
predmeta koji imaju značaj u istoriji ličnih priča i pokreta grada
Bafala. Pre nekoliko godina materijale je dala lokalnom
univerzitetu, i tek krajem ove godine se očekuje otvaranje
Arhive. Prijatelji su predložili da se Arhiva nazove njenim imenom,
tako da će pun naziv biti Madlin Dejvis LGBT Arhiva Zapadnog Njujorka. O
ovom procesu arhiviranja napravljen je 2009. film Plivanje sa lezbejkama
(Swimming With Lesbians). Ovaj predivan dokumentarni film govori o tome kako je
Madlin Dejvis skupljala priče iz života, ne samo lezbejki, nego i drag kvin /
drag queens. Film počinje u kolima kojim se ona vozi ka svojoj kući, a
voditelj filma je pita zašto joj je kuća tako daleko od centra
Bafala. Ona odgovara: ’Moj san je bio da imam kuću sa bazenom u
dvorištu, da mogu da plivam sa lezbejkama.’
http://queermusicheritage-theblog.blogspot.com/2012/02/madeline-davis-stonewall-nation-first.html
No comments:
Post a Comment