Svaka žena može biti lezbejka ~ II deo Da li je političko lezbejstvo i dalje potrebno ~ Angela C. Wild

Svaka žena može biti lezbejka Angela C. Wild

Moć ideje da je heteroseksualnost društveno konstruisana i politički sprovedena na ženama kroz prinudu i propagandu predstavlja opasnost za patrijarhalnu moć kao i za pojedinačne muškarce. Ova ideja ukazuje da je heteroseksualnost naučena i da samim tim može biti odučena, raskrinkana, dovedena u pitanje, te 

da se seksualnost može slobodno izabrati. 

Beskompromisni antiesecijalistički stav političkih lezbejki, ugrožava slobodan seksualni pristup koji muškarci imaju u odnosu na žene, i poziva žene da napuste kućno i seksualno ropstvo kako bi se pridružile drugim  ženama u borbi i ljubavi.

 Ima nekih žena, feministkinja i lezbejki takođe, koje smatraju da je seksualnost urođena, i na taj način se približavaju potencijalno konzervativnim, patrijarhalnim ideologijama. One takođe zastupaju stav da Lezbejstvo ne predstavlja opasnost za patrijarhalni sistem. Muškarci kao deo patrijarhalnog sistema znaju da je Lezbejstvo opasnost i čine sve kako bi sprečili  žene da izaberu ljubav prema ženama. Krajem 80-ih u Velikoj Britaniji, usvojena je klauzula 28 koja je  zabranjivala je promociju homoseksualnosti i “ takozvane porodice” (čitajte Lezbejke koje su majke) u osnovnom i srednjem obrazovanju. Ovo je usledilo nakon sredine80-ih kada je Lezbejski feminizam bio na vrhuncu, kada se dovodila u pitanje prinudna heteroseksualnost mejnstrim politike  lokalnih vlasti u Londonu.

Ako Lezbejstvo ne predstavlja pretnju, ako ne postoji prinudna seksualnost, zašto se onda uvodio uopšte taj zakon?

Danas bi se moglo reći da su kampanje i taktike gej pokreta tokom kasnih 80-ih pobedile. Homoseksualni parovi, sada zakonski priznati u većini zapadnih zemalja, imaju pravo da budu ravnopravni sa heteroseksualnim parovima i mogu skopiti brak. Ovo predstavlja neupitnu pobedu za neke, ali samo ako zaboravimo da je pokret za oslobođenje homoseksualaca kao i pokret za oslobođenje žena bio protiv braka.

Osim toga, liberalno priznanje “neki ljudi su gej” i da svi treba da “pomirimo s tim” zapravo ne pomaže borbi žena širom sveta a svakako ne pomaže ni lezbejkama. Liberalno stanovništvo u Velikoj Britaniji sad je prihvatilo homoseksualce i garantuje im jednaka prava na osnovu toga da je homoseksualnost urođena i da zbog toga ne predstavlja opasnost. Biti lezbejka ili gej je uspešno depolitizovano i deradikalizovano: sada nas predstavljaju kao da smo slični konvencionalnim heteroseksualnim bračnim parovima. 

Kada se pitamo da li je političko lezbejstvo i dalje relevantno, treba da se prvo upitamo da li je patrijarhat otišao? Da li je prinudna heteroseksualnost oslabila pritisak? Da li su muškarci prestali da siluju i ubijaju njihove partnerke  čineći da dom postane najopasnije mesto na svetu za žene (posle bordela), a da heteroseksuanost bude najsmrtonosnija institucija za žene?

Više nego ikada, u vreme ekstremnog nazadovanja, presudno je da političke Lezbejke budu prisutne i vidljive kako bi žene videle da su alternative moguće.

*Angela C. Wild je radikalna feministkinja lezbejka i angažovana umetnica.