VOLIM A BOLI: o kontroli i nasilju u lezbejskim odnosima 3. deo

Uvod u razumevanje ponašanja

kontrole i nasilja u lezbejskom odnosu

Da bismo mogle da rauzumemo šta se dogadja u ljubavnom odnosu u kome jedna od lezbejki ili obe ispoljavaju ponašanje koje je nasilno nad drugom važno je da imamo u vidu par stvari.

1.      Od momenta kada uđemo u ljubavni odnos u nama se otvore razne emocije koje

su u nama od kad smo bile male, kad smo imale prve snažne emocije u odnosu na roditelje.  Drugim rečima, emocije zaljubljenosti iz sadašnjosti podstaknu naše emocije ljubavi i povezanosti koje smo imale prema roditeljima i isto tako teška osećanja straha i nesigurnosti da će oni nestati. To je normalno da se u emotivnom intimnom odnosu pojave naše jake emocije koje su u nama od ranije.

Važno:  U intimnim odnosima, a i van odnosa, se javlja nešto što zovemo memorija traume – to su emocije koje su podstaknute dogadjajima iz sadašnjeg odnosa, a koje su  proizvod naših starih trauma, kojih mi najčešće ne možemo da se setimo. Vrlo često i mi same smo iznenađene. Šta to znači: da je za obe žene ljubavni odnos jedna situacija u kojoj se javljaju intenzivne emocije stvorene iz naše lične i porodične emotivne istorije kad smo bile male: potrebe za osećajem sigurnosti i zaštićenosti, emotivna zavisnost, razni strahovi, kao što je strah od odbačenosti.

Važno: Psihoterapijsko iskustvo je pokazalo da je za emotivni mir bitno da znamo šta nam se emotivno dogadja a da bi to postigle treba da posmatramo svoje emocije.  Naše emocije su u telu, to znači da posmatranje emocija podrazumeva posmatranje promena unutar našeg tela. Događaje u telu posmatramo kroz proces disanja, tako što nećemo misliti na probleme nego na sebe i svoje telo: koncentrišemo se na promene u stomaku dok dišemo, sa dobro-namernošću prema svom telu, i zapažemo koje promene u telu su proizvod našeg osećanja.  Recimo, opažemo kad imamo strah da nam drhti stomak, ili noge, ili nam se znoje ruke, ili se kočimo...

Sada je dobro vreme da vidimo koje emocije nam se javljaju u kojim situacijama i kako da ih prihvatimo, bez pritiska na partnericu da je ona odgovorna da nam zadovolji našu potrebu.

 2. U ljubavni odnos obično ulazimo sa puno emotivnih očekivanja od druge.   Kad se zaljubimo često nismo svesne da imamo očekivanja nego nam se čini da to što očekujemo kako partnerica treba da se ponaša je normalna stvar, da se svi tako ponašaju u ljubavnom odnosu. Ako druga ne ispuni naša očekivanja, a to je uglavnom nemoguće, onda se mi osećamo povređeno, napušteno, usamljeno, očajno, iznevereno. 

Važno:  Naša emotivna očekivanja su naša odgovornost.  Da bismo uvidele šta su naša emotivna očekivanja potrebno je da u partnerskom odnosu radimo na tome da upoznajemo sebe.  Recimo da same sebi imenujemo koja su to naša emotivna očekivanja od žene koju volimo.  Dobro bi bilo da ih prvo napišemo sebi, ako nam se da, a zatim da nadjemo prijateljicu kojoj ćemo to ispričati.  Posle toga pričamo sa partnericom, na miran i ne-optužujući način obavestimo je koja su naša emotivna očekivanja da bismo videle zajedno šta možemo s time da uradimo. Pitamo nju koja su njena emotivna očekivanja.

3. Potreba da se osećamo sigurnom je jedna od naših osnovnih potreba.  Potrebe za

sigurnošću i kontrolom postoje od kad smo se rodile, a kad udjemo u ljubavni odnos ove potrebe se intenziviraju, i sa njima i naši strahovi. 

Važno: Potreba da imamo kontrolu nad našim životom je jedna dobra potreba.  Problem je što često ovu potrebu sprovodimo nad drugom bliskom osobom tako što zloupotrebljavamo svoju moć i ograničavamo moć druge. Najčešći primeri kontrole u lezbejskom odnosu dolaze iz straha i nesigurnosti da li smo dovoljno voljene, taj strah nas navodi da tražimo od druge da nam potvrđjuje da nas voli i da je neprekidno povezana sa nama.  Recimo, potrebno nam je da je čujemo više puta devno, da znamo u svakom trenutku gde se ona nalazi, šta radi, da proveravamo njen Face, ili mobilni.  Ako se ovakvo ponašanje ponavlja ono se naziva kontrolersko ponašanje. Kontrolersko ponašanje je jedan oblik nasilja nad drugom osobom jer joj ograničava slobodu ponašanja.

Važno: Ako imamo potrebu da smo ceo dan povezane sa devojkom koju volimo, onda to nije znak ljubavi nego emotivne zavisnosti.  Tada nije problem u devojci koja ne želi da je povezana sa nama ceo dan, nego u nama.  

Važno: Najsigurnje mesto je u nama samima.  To znači da je važno da počnemo da sigurnost tražimo u sebi, a ne u partnerici.  Kako sebi dajemo osećaj sigurnosti?  To je velika tema i često na tome radimo ceo život.  Pre svega je važno da počnemo da verujemo u to da je sigurnost u nama.  To znači da donesemo odluku da prihvatamo činjenicu da smo sebi najsigurnije prijateljice.  Da bi radile na svojim nesigurnostima važno je da počnemo da  radimo na tome da prihvatamo sebe baš ovakve kakve jesmo.  Drugim rečima, koliko se budemo bolje osećale same sa sobom, toliko će nam biti bolji partnerski odnos.

4.Strahove i osećanja nesigurnosti imamo sve.  Svako ljudsko biće ima strahove. Pitanje je kako se nosimo s našim strahovima,  kako ih osveštavamo i na koji način se ponašamo prema sebi i prema partnerici.

Važno:  Strahovi su osećanja koja su nam se prvi put javila jako davno, od kad smo se rodile. To su dobra osećanja koja su nam u mnogim situacijama pomogla da preživimo teške momente. Međutim sada su nam često teret i onemogućavaju nas da vodimo slobodan i srećan život. Za početak je važno da upoznamo svoje strahove, da nismo ljute na sebe što ih imamo, da znamo gde u telu nam se javljaju, i da kako neke terapeutkinje kažu:  postanemo prijateljice sa našim strahovima.

Važno: Druga važna činjenica je da su osećaj nesigurnosti i straha najčešći razlozi za ponašanja kontrole i nasilja nad našom partnericom.  Iz osećaja beznadja i straha obično se ulazi u osećanje besa i agresije nad drugom osobom, nad partnericom, koja zapravo šta god da je uradila nije kriva za naš bes.