VOLIM A BOLI: o kontroli i nasilju u lezbejskim odnosima 2. deo

Društvena uslovljenost nasilja u lezbejskim odnosima

 Društvo u kome živimo je patrijarhalna struktura

     Dobro je da znamo da smo se rodile u društvu nejednakosti – a to je glavna osobina patrijarhalnog društva - i da već od prvog dana rodjenja neke žene imaju više a neke manje, a kasnije u životu ove razlike su sve veće.  Društvo u kome živimo odredjene grupacije više voli i više ceni, to su na primer hetero  muškarci, zaposleni, po mogućstvu bogati.  Medjutim, medju muškarcima ima razlike pa se manje poštuju oni koji su gej ili koji su Romi, ili se kreću kolicima. Žene imaju manje društvene moći od muškaraca, i to mnogo manje.  To znači da teže nalaze posao, da imaju manje plate, manje društvenog poštovanja a samim tim moraju sebe da manje poštuju.  To isto tako znači da su žene žrtve muškog nasilja.  Važno je da se podsetimo: pre nego što smo se rodile čekala nas je ova velika nepravda nad ženama.

Pored toga, društvo pravi razlike međju samim ženama. Više šanse u životu imaju one žene koje imaju roditelje, one koje završe školu, koje se udaju za muškarca.  S druge strane, devojke koje spadaju u nacionalnost koja je u manjini imaju manje šanse, kao i one gde je manje para ili više nasilja, ili one koje se ljube sa devojkom.  Sve one hrabro žive sa posledicama ovih prepreka - diskriminacija.      

     Lezbejke - begunice patrijarhata  

Lezbejke, kvir, gej i trans devojke uvek imaju problema u ovom društvu, jer društvo proizvodi razne oblike mržnje i netrpeljivosti protiv ne-heteroseksulnih osoba.  Posebno su lezbejke duplo diskriminisane, i kao žene i kao one žene koje su samim nezainteresovanošću za muškarce neposlušne društvenom diktatu da treba da služe muževima.  Jedna lezbejska spisteljica Monik Vitig (Monique Wittig) je 1976 rekla Lezbejke su begunice patrijarhata!  One odbijaju da budu zavisne od muškaraca i da se podčinjavaju njihovim naredbama. Zato je svako zaljubljivanje devojke u devojku posebno hrabar čin.

            

 Žene koje vole žene su hrabre.

     Društvo u kome živimo je heteronormativno

Heteronormativnost znači da društvom vladaju heteroseksualni zakoni i ljudi koji nameću da heteroseksulanost bude jedini navodno ‘normalni’ i ‘prirodni’ oblik seksualnosti. Oni postavljaju zakone, postavljaju norme šta je dobro a šta loše, šta je normalno a šta nije.   Tako da onda heteroseksualnost izgleda kao da je normalna, a sve što nije tako, što se ne uklapa u heteroseksualnu porodicu se osuđjuje kao da ‘to u suštini nije u redu’. 

Heteroseksualnost za radikalne feministkinje nije samo pitanje izbora seksualne partnerke nego proizvod društvene strukutre u kojoj muški pol ima privilegije a ženski je stavljen u podređenu situaciju.  Shodno tome  seksualni odnos izmedju muškaraca i žena je seksualizirana podređenost.  Zbog toga je lezbejski izbor drugačija egsistencija a ne samo pitanje s kime smo u krevetu.  To je izbor koj podrazumeva odbacivanje ove društvene podređenosti žena.  Adrien Rič (Adrienne Rich), feministička lezbejska spisateljica je rekla da je heteroseksualnost ‘prisilna institucija’. 

Lezbejski poljubac je revolucija,  lezbejska žudnja je lepo.
Lezbejski poljubac je radost

Ilustracija Brigette Barragner