Odlomak iz knjige "Fat is a feminist issue" (Debljina je feminističko pitanje)

 

 Debljina je stvar feminizma. Debljina nije stvar samokontrole ili manjka odlučnosti. Debljina je stvar zaštite, seksa, snage, granica, majčinstva i besa. Debljina je reakcija na neravnopravnost polova. Debljina je reakcija savremene žene na svet u kom živi. Ali šta je to u društvenom položaju žena što ih tera da reaguju povećanjem telesne težine?

Budući da su žene naučene da same sebe posmatraju spolja kao potencijalne kandidatkinje za muškarce, predstavljaju lak plen za modnu i dijetnu industriju koje najprije predstavljaju nedostižne ideale, a zatim teraju žene da im se prilagođavaju. Poruka je jasna - ženino telo nije njeno vlasništvo. Takvo kakvo jeste, ženino telo nije dovoljno dobro: ono mora biti vitko, usklađeno s postojećim fizičkim idealom, mirisno, bez ´neželjenih dlaka´, odeveno po najnovijoj modi. Procesi socijalizacije unutar porodice i obrazovnog sistema uče devojčice kako pravilno da sebrinu o sebi i ulepšavaju se. Ali ideali se menjaju iz godine u godinu, pretvarajući dostizanje modela ženstvenosti u celoživotni projekat, večni work in progress. Početkom šezdesetih godina prošloga veka idealna žena bila je vitka, imala sitne grudi i dugu ravnu kosu (stvarne žene tom su se idealu nastojale približiti izgladnjivanjem, vezivanjem grudi i ravnanjem kose). Deset godina kasnije na ceni su bile kovrdžava kosa i velike grudi. Osim modnih trendova koji se menjaju iz sezone u sezonu, od žena se očekuje da prate i "telesne" trendove.

Slike ženstvenosti predstavljaju se kao jedina stvarnost, i koriste u svrhu manipulacije ženama. Ignorisati ih znači rizikovati društveno odbacivanje. Žene se podstiču na konformizam: kontinuiranom kupovinom odeće i drugih dobara koja su već iduće godine sasvim neupotrebljiva, podstiče se rast i razvoj ekonomije. Ili bar tako zvuči službena argumentacija, u pozadini koje se krije deset biliona dolara vredna industrija koja živi od naših pokušaja preoblikovanja vlastitih tela u skladu s trenutnim trendovima. Žene se očajnički trude da se prilagode promenjivim i spolja nametnutim standardima. Same žene te modele ženstvenosti doživljavaju kao nerealne, zastrašujuće i nedostižne. Slika koju nude svetlosnim je godinama daleko od stvarnosti ženske svakodnevice. Budući da je jedina konstanta u večno promenjivim fizičkim idealima imperativ vitkosti, za mnoge žene kompulzivno jedenje i debljanje predstavljaju (nesvesni!) čin otpora tim idealima: "Moje salo svima koji od mene očekuju da budem savršena majka i ljubavnica, svetica i kurva, poručuje: ´Jebite se!´ Prihvatite ono što jesam, ne ono što bi trebalo da budem." U tom smislu debljina predstavlja čin otpora i pobune protiv bespomoćnosti, protiv pritiska da izgledamo i ponašamo se u skladu s postojećim pravilima i normama.

Mnoge žene koje bezuspešno pokušavaju da smršaju ili pate od kompulzivnog prejedanja (podsvesno!) u debljini vide spas od seksualne objektivizacije. Ova ´zaštitnička funkcija´ debljine pokazuje se posebno korisnom u poslovnom okruženju, gde mnoge žene veruju da ih, ako su mršave i atraktivne, neće shvatiti ozbiljno. Poslovni svet retko prihvata i ocenjuje žene na osnovu njihovih sposobnosti i postignuća. Mnoge punije žene s kojima sam se susrela kroz grupe za samopomoć (većina ih pati od kompulzivnog prejedanja) smatraju da njihove kolege mršave žene tretiraju s omalovažavanjem, kao da seksualna privlačnost automatski podrazumeva radnu nekompetenciju. "Kad sam debela, osećam da imam kontrolu. Kad smršam, imam osećaj da me muškarci tretiraju kao lutkicu koja ne zna ko joj glavu nosi." Za osobe koje pate od kompulzivnog prejedanja, debljina ima simboličku vrednost koja dobija dodatni smisao unutar feminističkog konteksta. Debljina je reakcija na brojne opresivne manifestacije seksističke kulture. Debljina je otpor bespomoćnosti i samoodricanju, otpor diktatima koji ograničavaju seksualni izražaj, zahtevajući od žena da se ponašaju i izgledaju na tačno određeni način, otpor rodnim ulogama i veštačkom idealu ženstvenosti. Debljina vređa zapadnjačke ideale ženske lepote, stoga svaka ´punija´ žena predstavlja poraz popularne kulture koja nas nastoji pretvoriti u potrošnu robu.

Susie Orbach je feministička psihoterapeutkinja koja je više godina radila u Women’s Therapy Center. Knjigu Debljina je feminističko pitanje napisala je nakon višegodišenjeg rada sa ženama. Knjiga je objavljena u milionskom tiražu i predstavlja svojevrsnu prekretnicu u feminističkom pokretu.

Prevela i prilagodila: Nada Kujundžić