Njena ljubavna pesma Buč lezbejkama
Pesnikinja i spiateljica, Džoel Tejlor, dobila je prestižnu
nagradu T. S. Eliot za zbirku pesama „C+nto i druge pesme“, istraživanje o buč
lezbejskoj kulturi kao kontrakulturi. Originalno izdata u junu 2021, C+nto je
poema, pobuna, i duboka noć, kako je
navedeno na koricama.
S obzirom da je Džoelin inbox bio zatrpan porukama lezbejki
širom sveta, koje su izražavale zahvalnost jer su se prepoznale u njenj poeziji,
Džoel je postalo jasno da je njena poezija imala jak uticaj. „To što su se
članovi žirija odlučili za neku poput mene govori o tome kako se književnost i
poezija menjaju,” rekla je u intervjuu za Gardian.
I pored svega, ona se i dalje navikava na činjenicu da je
dobitnica nagrade T.S. Eliot na najprestižnijem takmičenju za poezijju u Ujedinjenom kraljevstvu i
Irskoj republici.“Nadrealno je. Nikad ne bih pomislila da će se moje ime
pojaviti u Telegrafu, na primer. Veoma sam zahvalna na svoj podršci.“
Kroz zbirku C+nto, Džoel
je razmatrala komplikovani odnos koji su
buč lezbejke imale sa mizoginičnim očekivanjima povezanim sa idejom
ženkosti, pri tom ne želeći da budu
izuzete od toga da su i same žene. Na zadnjoj korici knjige je napisano „žensko
telo je politički prostor“. U predgovoru ona piše „Ne postoji deo buč lezbejke
koji je dobrodošao u ovom svetu. Bilo je loše kad sam bila tinejdžerka. Loše je
i sad.“
Osvrćući se na to kako je videla lezbejke 90-ih ujedinjene u
raznolikosti, pesnikinja ističe da konflikti na društvenim mrežama mogu, jesu
ili će unuštiti zajednicu. „Provodimo više vremena kontrolišući jedni druge nego što smo tu da
se zaštitimo“, istakla je. Zbirka poezije ima nameru da obuhvati obe teme da
prepozna da je to bilo vreme kada je bilo više nasilja nad LGBT osobama i da razmišlja o
vremenu kada smo imale jači osećaj zajedništva i sopstva.“
Zbirka poezije govori o Džoelinom iskustvu izgnanstva zbog njene seksualnosti i u istoj meri se
osvrće na kolektivna iskustva lezbejske scene tokom 90-ih. “Važno je da
sačuvamo našu istoriju“, piše ona, „i da intervjuišemo druge buč lezbejke tog
vremena i da zajedno počnemo da gradimo jednostavnu priču: izgnanstvo,
prijateljstvo, tuga, ljubav, hrabrost i opasnost.“
Kroz protest lezbejke su izgradile naše pravo da postojimo. „C+nto“ ulazi
u privatne živote buč žena kao i njihove kontrakulture, kao što na koricama
knjige piše „pričanje ličnih priča o protestima koje su vodile da bi povratile i
potvrdile svoja tela i izazovima blanasiranja između preživljavanja i izražavanja
sopstva. Istorija, magija, pobuna, zabave i propovedi vibriraju kroz Džoelinu
poeziju da bi otkrile ovu alternativnu zajednicu stvorenu od strane žena.“
Premda je biti
lezbejka tokom 80-ih i 90-ih bilo
opasno, bes zbog ophođenja prema nama i potreba za zaštitom stvarali su jake
zajednice.“Iako je to bilo vreme opresije, to nas je očeličilo i ujedinilo“ objasnila
je za Gardijan. Džoel pamti protest iz 1988. godine, protiv člana 28, kao najbolji
dan u svom životu: “Tada sam se po prvi put hodala ulicama držeći se za ruku sa
ženom. Fraza autovanje, zvuči kao da je sada rezervisana samo za slavne
ličnosti. Kada smo se mi autovale, bilo je kao smernica da moramo reći javno da smo lezbejke“.
Foto by: https://www.instagram.com/p/CNpKN8YMalF/?igshid=YmMyMTA2M2Y%3D
No comments:
Post a Comment