Foto preuzeta sa LGBT nation web stranice.
Oduvek je bila samostalna, znala je da se izbori za sebe. Verovala sam da su njene odluke ono što zaista želi i da su ispravne.
Njeno učešće u feminističkom pokretu me je privuklo da se više zainteresujem za njen rad. Smatrala sam je veoma hrabrom, ali sam bila svesna da je aktivizam veoma iscrpljuje. Trudila sam se da joj budem od pomoći, kad je to bilo potrebno, a nikako da joj stojim na putu.
Živela je godinama sa jednom ženom, bile su veoma bliske, za mene tada samo prijateljice. Delili su nas kilometri, ali uvek sam imala osjećanje da je na sigurnom. Imala sam poverenja u njenu prijateljicu, smatrala sam je stabilnom i odgovornom ženom. Osećala sam se prijatno u njenom društvu.
Iznenadilo me je kada sam čula da se više ne viđaju, zar posle onakvog prijateljstva! Šta je to moglo da se dogodi da bi ih razdvojilo. Da nisu bile samo prijateljice, već ono što daje mogućnost za veću intimnost, shvatila sam tek tada. Imale su ljubavnu vezu.
Bila sam zbunjena. Prošlo je toliko godina njihovog zajedničkog ljubavnog života, a nisam ih nikada posmatrala na pravi način. Nisam razmišljala o lezbejstvu. Ništa mi nije bilo dostupno što bi me podstaklo na razmišljanje. Tada bih imala nekakav stav. U svakom slučaju bilo mi je drago što je živela sa pozitivnom osobom. Smatram da ljubav daje bliskost, a to je veoma važno.
Znala sam da za sve ono što je neuobičajeno u društvu i za prihvatanje ili ne prihvatanje potrebno vreme. Otvorila sam se i dala sebi vremena. Nikada nisam imala razloga za strah. Moja ćerka je jaka i pametna žena.
Pročitala sam puno o lezbejstvu i pitala za sve ono što mi je bilo nejasno. Nije bilo dovoljno samo dobiti iinformacije već i razumeti i osetiti. Prihvatiti lezbejke kao ličnosti za sebe, posmatrati svaku po naosob, a opet kroz jednu zajedničku crtu – ljubav prema ženama i jedan drugačiji način života.
Drago mi je što imate grupu, što se okupljate i zajedno radite. Mislim da je jednoj ženi, samoj, mnogo teže da se izbori za svoja prava. Sredina je teško prihvata, posebno ako je glasna, pokušava da je podredi sebi. Lezbejke su duplo diskriminisane. Samostalni rad zahteva kontinuirani napor i iscrpljuje. Tada se i neuspeh prihvata kao mnogo veći nego što on možda realno i jeste.
Drago mi je zbog bliskosti koju osećam kod vas, solidarnosti. Uvek ste tu jedna za drugu, to mnogo znači za rad, za život. Čini mi se da ste bogate i u osećanjima.
Srećna sam što je moja kćerka uspela da se izbori za svoja osećanja. Jasna je u svojim zahtevima, ona uostalom i ima parvo na njih. Verujem da je mnogo žena koje žive same ili u paru, ali izolovano u strahu pred drugima. Smatram da je to veoma teško i da im ovakvim radom kakvim se LABRIS bavi, treba dati priliku za slobodniji život.
Beograd, maj, 96 god.
OLGA
Tekst preuzet iz LABRIS novina br. 3, 1997 godina
No comments:
Post a Comment