Radikalna briga o sebi u doba neizvesnosti

(originalni tekst objavljen 16. 5. 2020, autorka Mateja)

                                                      umetnica Arna Baartaz

„Moja obaveza je da govorim istinu, onakvu kakvom je ja vidim, i da podelim ne samo svoje pobede i stvari koje mi prijaju, već i bol. Intenzivan, često neumoljiv bol. Važno je da s drugima podelim to da ja znam da je opstanak upravo opstanak, a ne nekakva šetnja po kišnom danu,“ Odri Lord

Tekst koji je pred vama nastoji da podeli uvide i razmišljanja o tome kako treba voditi brigu o sebi u doba pandemije. Ne gubeći iz vida da se nalazimo u istoj oluji, ali ne i na istom brodu. Ovo je promišljanje ličnog iskustva.

Ukoliko ti se učini da bi čitanje ovog teksta u tebi izazvalo bujicu osećanja, te odlučiš da ga ne pročitaš, odnosno pročitaš samo deo teksta—u redu je. I to je čin velike brige o sebi.

Doba pandemije nas je sve pogodilo. Mislim da je važno da budemo svesne da zabrana kretanja nije godišnji odmor. Za neke od nas, ona je označila početak muka zbog gubitka posla, nemogućnosti plaćanja rente, non-stop čuvanja dece, suživota u nebezbednom okruženju s partnerkom ili porodicom, nedostatka sistema podrške, ili zbog toga što se neko do kog nam je stalo razboleo ili umro.

Čitava poplava ideja o tome kako biti efikasna i produktivna dok važi zabrana kretanja, kao i mnoštvo poruka o tome kako konačno imamo vremena za stvari za koje obično nemamo vremena mogu biti pogrešne i izložiti nas pritisku. To što imamo više vremena ne znači automatski da moramo da budemo produktivnije, to je netačno i grozno kapitalističko očekivanje. Odsustvo razumevanja za to da nemamo iste mogućnosti i kapacitet za delovanje tokom ovog perioda kao pre njega, kao i da sada prolazimo kroz emotivno intenzivan period može da nam naškodi. Potpuno je razumljivo da neretko nemamo snage da obavimo rutinske radnje, pa čak ni da ustanemo iz kreveta ujutru. I to je u redu. Nažalost, ovo nije godišnji odmor.

Da bismo se osetile bezbedno i dobro potreban nam je osećaj stabilnosti i kontrole nad sopstvenim životom. 

Potrebno nam je da osetimo da možemo da budemo načisto u vezi sa stvarima do kojih nam je stalo da bismo mogle da osetimo sigurnost. Usled svih neizvesnosti s kojima se suočavamo kao i zbog velike opasnosti koja preti čitavom svetu mogućno je da je naš osećaj elementarne sigurnosti i kontrole nad situacijom narušen. Ja ovde naglas razmišljam o tome kako bismo mogle da steknemo makar i samo malo jači osećaj sigurnosti i kako da preživimo od danas do sutra. Često je to sve što se od nas traži.

Da, smemo da smanjimo očekivanja u vezi sa samom sobom. 

Možda nam to ne pada lako, ali ne treba da gubimo iz vida da su naši životi pretrpeli drastične promene. Potpuno je shvatljivo da nam se čini da nismo u stanju da obavljamo sve one akivnosti i zadatke koje smo rutinski obavljale pre izbijanja epidemije. Ako možeš, probaj da zamisliš neku prijateljicu koja je upravo preživela veliku životnu traumu—šta bi joj ti preporučila? Da li bi joj predložila da se neko vreme odmara, bude u miru sa sobom, dobro pazi na sebe i bude prema sebi nežna, kao i da potraži neku vrstu podrške? Je l' možeš da zamisliš da si ti ta prijateljica? 

Kad sebi priznamo da prolazimo kroz težak period pomažemo sebi da shvatimo zašto se osećamo onako kako se osećamo, te započinjemo prihvatanje i brigu o sebi.

Budućnost je sada još neizvesnija. 

Nije nam lako da održimo osećaj kontinuiteta jer ne znamo kako će svet izgledati sutra. Baš zato je važno da se iz toga izvlačimo kako znamo i umemo. Čak i današnjim danom, svakodnevnim radnjama. Možda to možemo da postignemo tako što ćemo nastojati da održavamo ličnu higijenu. Možda ćemo to postići tako što ćemo se svakog dana tuširati i presvlačiti—i to čak i kad smo ceo dan kod kuće. Možda smo trenutno u takvom stanju da je pravi podvig ako svaki dan uspemo da operemo zube. I to je u redu. Sve ono što te čini srećnom i pruža ti osećaj da si uradila nešto što izlazi iz okvira onog što odnedavno proživljavaš je super. Možeš da budeš ponosna na sebe! Hajde da probamo da koristimo ono što nam je na raspolaganju—današnji dan. Hajde da probamo da živimo od danas do sutra.

Možda ćemo osetiti nalet nekog snažnog osećanja koji će potrajati duže od onog koliko smo navikle da traje. Naši životi su se promenili, a promenio se i način na koji se opuštamo. Tako smo, verovatno, pre pandemije izlazile s drugaricama, uživale u vožnji, išle na odmore ili u šetnje u prirodi, družile se s aktivističkim koleginicama, išle na terapiju ili učestvovale u nekoj grupi za samopomoć, odnosno radile sve ono što nam je pomagalo da izađemo na kraj s osećanjima. Pošto su sada sve ove aktivnosti svedene na minimum, odnosno potpuno obustavljene, vreme provodimo same sa svojim osećanjima koja se talože. Uz to, moramo da se nosimo i s osećanjem neizvesnosti. Sve to je savršen recept za pripremu emotivno tempirane bombe. Baš zato, hajde da pokušamo da to razumemo i damo sebi mnogo prostora, razumevanja i nežnosti. Hajde da nastojimo da pronađemo osobu s kojom bi o ovome mogle da porazgovaramo. Hajde da razvijemo neki mehanizam preživljavanja koji će nam doneti olakšanje u trenutnoj situaciji, a koji se može primeniti u ovim vanrednim vremenima. Unutrašnji kompas koji sve imamo će nam ukazati na to ko, odnosno šta, nam može pomoći da dišemo i opustimo se.

Kad smo izložene velikom stresu, sposobnosti nam se umanjuju. 

Hajde da nastojimo da mislimo na to kako u ovom vremenu manje znači više. Ukoliko nam okolnosti to dozvoljavaju, hajde da prestanemo da natovarujemo same sebi nove zahteve svakog dana. Situacija u kojoj se nalazimo već je dovoljno opterećujuća. Pa ako uspemo da obavimo osnovne radnje svakog dana, to je već odlično. Možda možemo da umanjimo ili potpuno uklonimo stvari koje nam stvaraju dodatni pritisak i aksioznost. Hajde da dozvolimo sebi da oslušnemo svoja osećanja i poslušamo ih. To može da nam pomogne da preživimo dan. A to je sasvim dovoljno.

Podsetnik: radiš onako kako najbolje znaš i umeš. Zagrli sebe za taj poduhvat.

Izvor: https://www.lezfemuniverza.org/radical-self-care-in-times-of-uncertainty/