Lezbejke pričaju kako se hrabro nose sa životnim preprekama:

„Sve više volim sebe nakon takvih situacija i sve više sam ponosna na sebe svaki put kada se zauzmem za sebe“

Koja je to neželjena situacija koju si preživela zato što si lezbejka?

Izazovna mi je situacija zato što je poprilično lična, zato što uključuje jednu od meni najvažnijih osoba, a to mi je brat. Zapravo je situacija je razgovor koji se desio izmedju nas dvoje kada je on dobio prvo dete, pa posle par meseci, ja sam se njemu već autovala. I nekako to je prošlo da je on rekao okej.  Informisala sam ga ali on to nije razumeo. Medjutim, obećao je da zarad našeg odnosa neće biti dalje problema. Ali  prosto me nikad nije pitao ništa. 

Ćutanje je obeležavalo moje autovanje bratu. Nekako imam utisak da sam mu se autovala već sto puta. Zapravo svaki put kada započnem priču o svom ličnom životu  to je u stvari situacija kada se ja iznova i iznova autujem. I to je nekako stvarno i bolno i iscrpljujuće. 

Konkretna situacija je bila kada smo jednom razgovarali pošto je on dobio dete. Ne znam ni kako smo tačno stigli do te priče, ali on je izgovorio da njegovo dete neće znati da sam ja lezbejka. I da ne treba da kažem njegovoj deci. I to me je u isto vreme užasno razljutilo i rastužilo. Stvarno mi je bila to jedna od najtežih situacija.  I sada mi je teško da pričam o tome. Kada sam odlučila da ću pričati o ovoj temi, rekla sam bratu da će to na neki način da bude javno i dogovorili smo se da ćemo on i ja opet da razgovaramo o celoj situaciji.

Da se vratimo na konkretnu situaciju. Tada mi je rekao da mu je sve okej, to što njegova žena zna, uža, šira familija zna, ali ne moram ja sad da govorim njegovom detetu, jer  šta će ta informacija njegovom detetu. I tad sam rekla ja sam tetka i ako hoću da me voli treba da zna šta voli i koga voli, a ne da voli tamo neku izmišljenu osobu. I na kraju  krajeva učestvujem u odrastanju tog deteta i  hoću da ga naučim da bude iskreno, otvoreno i hrabro. Hoću da vidi na mom primeru kako to zaista izgleda. Ako želim da to dete jednog dana bude iskreno prema meni, treba i ja da budem iskrena prema njemu. Mislim oni su još uvek toliko mali da ne kapiraju ništa, ali doći će trenutak kada će da postavljaju pitanja i ja hoću nekako da bude potpuno jasno da ću ja na ta pitanja odgovarati najiskrenije i baš onako kako jeste. 

Kako si se ti tada osećala?

Mene je to nekako zveknulo i u isto vreme sam počela i da plačem i da vičem. Sva sreća tu su bile moja sestra i moja mama. Za moju mamu je to bila bolna situacija na nekom drugom nivou  jer je videla razdor među nama.  Insistirala sam na tome da ona te treba da bude neutralna u ovakvoj situaciji i da prosto mora da ima neki stav. Moja sestra je bila vrlo jasna i direktna. Ono što  ja od povređenosti i ljutnje nisam uspela da izgovorim, ona je uspela razumno da izloži. Rekla mu je koliko je sve što je izgovorio povređujuće, isključujuće i bolno. Ona mi je u tom trenutku stvarno bila ogromna podrška.

 Mislim da je moj brat nekako bio u šoku kada je video ispred sebe taj front i mislim da i on nije kapirao šta je izgovorio dok nije vidjeo povratnu reakciju. Ja sam mu rekla da je pregrubo i ružno to što govori i da na kraju krajeva on meni može da zabrani da viđam tu decu, ali ne može da mi zabrani da budem iskrena sa njima. Da treba prosto da razmisli o posledicama reči koje je izgovorio.  To mi je bio jedan od najtežih razgvora koje sam imala zato što uključuje nekog ko mi je mnogo važan, a sa druge strane uključuje i mene, a ja sam sebi najvažnija.

Ni sada mi nije lako, rekla sam šta mi je bio izazov kada sam odlučila i o ovome da pričam. Samo znam da sam stvarno spremna da nekako pružim podršku ljudima iz mog okruženja za stvari kroz koje oni emotivno prolaze jer ne znaju uvek kako da se nose sa tim što sam ja lezbejka. Neko je više, a neko je manje otvoren za tu podršku da je primi.

Koje si emocije osjećala tada?

Ljutnja, bes u nekom trenutku ja mislim i šok što to čujem, tuga, nekako tuga baš velika. To su mislim ključne emocije. 

Kako si se ti posle toga brinula za sebe?

Pa prvo kroz razgovor sa sestrom, ona mi je tu bila od velike pomoći. Razgovarala sam i sa još par bliskih ljudi o toj situaciji, rekla sam koliko mi je bila izazovna i kako je na mene uticala. Ali sam nekako odmah bila načisto sa tim da znam šta  moram da uradim. Mislim da me je držala ta misao da ću uraditi za sebe pravu stvar i onda me je to malo ojačalo. 

Na koje svoje osobine možeš da se osloniš u takvim situacijama?

Sposobnost  da o nekim stvarima progovorim javno i kad kažem javno, mislim na raznim nivoima javno. To je možda najveća sloboda koju sam osvojila i to je nešto čega neću da se odreknem. Koliko mi je vremena trebalo da progovorim, možda mi je još više vremena trebalo da se zavolim. To je nešto na šta mogu da računam,  ljubav i poštovanje prema sebi. I da, ni toga ne da neću da se odreknem, nego hoću da to kod mene sve više raste i cveta. I još bih dodala hrabrost,  kao odgovornost prema sebi.

Kako voliš sebe nakon takvih situacija?

Sve više volim sebe nakon takvih situacija i sve više sam ponosna na sebe svaki put kada se zauzmem za sebe.

Kako uvećavaš svoju radost zato što si lezbejka?

Pa evo i ovako kao što javno pričam, mislim javno na ovom nekom nivou. Mislim da nema dovoljno prostora gde možemo da uvećavamo svoju radost zato što smo lezbejke. Zaista mislim da moramo da pravimo takve prostore. Nekako smo stisnute sa svih strana i  uopšte nije lako pronalaziti radost zato što si lezbejka, ali baš zato je ta radost dragocenija. Jedan od načina kako uvećavam svoju radost jeste da pišem pesme, radujem se samoj sebi. 

Baš se radujem da sebe otkrivam na razne načine, kao i druge žene. I nekako mislim da kroz pokazivanje neke svoje ranjivosti mislim da pokazujem neku snagu i lepotu. To što mogu da budem ranjivija, to znači da sam hrabrija i jača. Svesna sam da sa raznim stvarima mogu da se nosim i u tome pronalazim neku radost. Kad mogu da podržim neke druge lezbejke i kad vidim nekako njihovu radost, onda me i to raduje. Lepa sam sebi i raduje me kad pomislim šta sve može da dođe, kako sve život može da izgleda. Odbacila sam neka ograničenja, nekih možda nisam ni svesna, ali nekako taj put na kojem se oslobađam iz dana u dan me stvarno raduje.

Marijana Jović iz Tomaševca, psihološkinja, omladinska radnica, aktivistkinja, feministkinja