Lezbejke pričaju kako se hrabro nose sa životnim preprekama:

„Samopouzdanje mi raste kada sam bliža sebi,
kada mogu što više sebe da prihvatim i volim“

Koje je to neprijatno iskustvo koje si doživjela zato što si lezbejka, ako možeš da opišeš ukratko?

Koleginica je videla kako razgovaram sa svojom partnerkom u blizini zgrade u kojoj radim.  Glasno i teatralno komentarisala, kada je ušla u zgradu, da ne može da gleda više te lezbejke. Koleginica koja mi je prenela sta se sve desilo zamolila me je da ne reagujem, zato što će onda saznati ko mi je preneo.

Deset godina sam out na poslu i ovo je prva negativna reakcija za koju znam. 

Kako si se osjećala poslije toga?

Bila sam ljuta, zapravo besna. Mislila sam, pa zar nismo svi u kolektivu savladali to da sam ja lezbejka, koliko još puta treba da preispitujem svoju odluku da budem out i koliko još snage imam za to. 

Da li si pričala sa drugaricama o tome ili nekome drugom?

Pričala sam sa kolegom i koleginicom sa kojima neposredno sarađujem i sa kojima se i povremeno družim. Njihova reakcija je bila da se ne bavim time, da su neki ljudi primitivni i da nikada neće pravazići da različitost postoji.

Razgovarala sam i sa svojom partnerkom, ona se veoma zabrinula da bih mogla imati još neprijatnosti na poslu.

Na koje sve svoje osobine možeš da se osloniš kada se nađeš direktno u takvim situacijama? 

Verovatno na optimizam i humor. Pomislila da je najbolje da napravim neku šalu, na primer da sednem pored te koleginice i da joj kažem da ima lepe oči.

Kako se brineš za sebe?

Trudim se da svakodnevno radim na sebi da prihvatim svoju seksualnu orijentaciju i da se sa njom osećam ugodno kod kuće, u krugu prijatelja, na poslu, donekle i u javnom prostoru. Čitam, pričam, razmišljam, družim se sa lezbejkama, radim sa lezbejkama. 

Odakle crpiš snagu?

Samopouzdanje mi raste kada sam bliža sebi, kada mogu što više sebe da prihvatim i volim, kada sam svesna te težnje, uprkos svakodnevnoj izloženosti govoru mržnje prema lezbejkama, prema svim različitostima koje na primer, pročitam na internetu.

Kada bi fantazirala sada tu situaciju, kako bi voljela da si reagovala, a nisi tada?

Mislim da bih se dobro osećala da sam mogla da razgovaram sa tom koleginicom, mirno, bez besa. Da joj kažem da ide kući i da takve stvari govori u svoja četiri zida, a da u javnom prostoru ćuti i trpi.

Kako koristiš podršku drugih oko sebe, da li je tražiš u takvim situacijama?

Pošto sam već izgradila prostor na poslu u kome su me kolege prihvatile i kao lezbejku, onda mi je važno da potražim podršku i ne osećam se mnogo loše u takvim situacijama, zato što ne moram sama da prolazim kroz njih.

Da li je taj događaj uticao na tvoje ponašanje poslije?

Neko vreme sam bila pokolebana da je moja odluka da budem aut na poslu ispravna.

Kako uvećavaš svoju radost zato što si lezbejka?

Trudim se svakodnevno da budem svesna da sam lezbejka, da ne skrivam taj svoj identitet, da budem na taj način bliža sebi, da sebe prihvatam i volim takvu kakva jesam.

Ivana, Niš, radnica