Čarna Ćosić (1974-2006) - poezija

" Čarna Ćosić je rođena u Novom Sadu 1974. godine gde je proživela značajniji deo svoga života. Nekoliko godina boravila je u inostranstvu (Nemačka, Mađarska) i po povratku kratko živela u Beogradu i na Fruškoj Gori da bi poslednje godine svog života proživela u svom rodnom gradu. Čarna Ćosić je završila Karlovačku gimnaziju, kratko studirala najpre književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, zatim teologiju na Teološkom fakultetu u Beogradu i potom filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U Budističkom manastiru u Mađarskoj izučavala je tibetanski jezik, tehniku slikanja na svili, budističku psihologiju i fizičke vežbe za izoštravanje koncentracije. U Ženskim studijama i istraživanjima završila je obrazovni program Ženskih studija i istraživanja gde je učila o ženskim i lezbejskim pravima, feminističkoj teologiji i aktivizmu. Bila je samouka pesnikinja, slikarka i performerka i svojim stvaralaštvom obojila svoj aktivizam. Učestvovala je u osnivanju Novosadske lezbejske organizacije, bila njena prva predsednica, rukovodila je prvim inicijativama i doprinela formulisanju misije i otpočinjanju zvaničnog rada Novosadske lezbejske organizacije. Čarna Ćosić nije umirala od raka, Čarna Ćosić je aktivno živela svaki svoj dan i poslednje godine svog života posvetila NLO." ¹

LUTKICE ZA DEVOJČICE

Zovem se lezbača
muškarača
pederuša
ćelava
dlakava
frustrirana
nepokorna
neposlušna
nelojalna

veštica
ojađena
ozlojađena
gnevna
za revoluciju spremna

Zovem se ciganka
šiptarka
sidašica
rakašica

Zovem se plaćenica
izdajica
prznica
drznica
alkoholičarka
zavisnica
zavidnica

Zovem se uvek govorim glasno
Zovem se ljubi me strasno
Zovem se volim da me žene jebu
Zovem se volim da me žene jedu
Zovem se živim u tvome gradu
vrata do tebe

Zovem se silovana
Zovem se miris ustajale krvi
Zovem se umetnica
nemam posao
nemam penziju
nemam muža
ne želim decu

Zovem se ožiljak
Zovem se imam veliko dupe
male sise
Zovem se ne jedem meso
dok ne padne mrak
imam crno pod noktima
jake mišiće

da, pušim i marihuanu
ne, ne verujem u naciju
vozim bicikl
i traktor i kamion

Zovem se proleterka
Zovem se ljudi su jednaki
i moraju imati jednako

Zovem se bol
Zovem se povraćam od emocija
ne verujem u porodicu
u državu
u civilizaciju
u toplu vodu
i centralno grejanje

Zovem se mogu sama
Zovem se najviše volim sama
Zovem se sa mnom je teško biti
Zovem se od mene se nemaš gde skriti
Zovem se beži dok nije postalo ozbiljno
jer meni je uvek ozbiljno

Zovem se žalim žene na štiklama
i u mini suknjama
Zovem se nosim udobnu obuću
i staru odeću

sere mi se od političke korektnosti
pravaša, krivaša
teorija, praznih priča
opipljivog nasilja
uniformi zakona
nauke medicine

Zovem se svinja mi je majka
ne znam ko mi je otac
Zovem se volim žene
crne, crvene i žute žene

Zovem se muzika tutnji
zemlja tutnji
srce tutnji

Zovem se poplava
kuga, grom, pogrom

Zovem se kraj sveta
Zovem se preživljavanje

Zovem se podržavam
ne omalovažavam
ne mogu nikoga da izdržavam

Zovem se kada me povrediš
videćeš krv
ne cveta cveće
ne dolazi proleće
a onda ćeš najebati
Zovem se skučena
u glavu opaučena

Zovem se ne igram vaše igre
niste moji gospodari
ne možete mi ništa prišiti
ne kupujem novine
televizor koristim kao saksiju

Zovem se nepravda me uvek boli
Zovem se niko me ne voli
Zovem se za sebe ustani

Zovem se ne podnosim licemerje
ne tolerišem laži
Zovem se nemoj da me smiruješ
jer može se desiti da te pljunem

Zovem se na mene vredi čekati čitav život
a ne jebenih pola sata
Zovem se više volim da posmatram ljude
nego da idem u zoološki vrt

Zovem se ne piškim u krevet
i imam tikove
ne nisam žrtva
ne tražim da me spaseš
ne pokušavaj
odjebi

Zovem se sijam
od pretrpljenog nasilja
Zovem se da me niste mučili
ne bih znala koliko sam jaka

Zovem se pod plaštom noći
Zzovem se nema mi pomoći

Zovem se izuću svaku čizmu
koja me tlači, dajte da vam vidim lice
i menjaću ovaj usrani svet
a vas ću šutati u dupe
dok ne prestane vaša ravnodušnost

Zovem se možete me ubiti
ali me ne možete ućutkati
jer ja sam zlokobni osećaj
koji vam čuči na dnu utrobe



LESBIAN BLUES

I

Zažalih kad te ugledah
što ne mogu provaliju da preskočim
na tanko te navučem
u prkos te poljubim
i tamo ti uvek ostanem
severne zvezde ti pokažem
usne u Uuuu izvijem
i dugo ti Aaaaaa izmamim

II

Od straha ukočena
u tebe se zagledam
krilata zmija
u usta mi uleće
i hoće da te zaboravim
a meni teško
preteško
što nemam ruke
za zagrljaj
da ti ponudim
na trgu vekovima
vetrometini
te čekam
priželjkujem
da nikada više tuda
ne promakneš
da mogu na miru
u sveobuhvatnoj žalosti
da uginem

III

Tvoj miris u pore mi prodire
i čeznem da te dotaknem
a prozirna sam
nemam snage da ruku podignem
ne ostavljaj me u ovom bespuću
nestani zauvek
volim te
a ne smem
nemam pravo
guram te u voz
za daleko
nekoj drugoj
dok odlaziš
puca mi kora kao
prezreloj lubenici

IV

Srce ko limun zasecam
i cedim reči opore
za meleme moje stvorene
gde si
kako te samo hoću - neću
ko voda iz usta kiselu voćku
Ozari me svojim prisustvom
a onda u žurbi
zađi za oblake
i ostavi me u ovoj agoniji
da se nadam
ljubavi
smrti

V

Ako mi daruješ
orah
da njegovim uljem
lakoću svoju smučim
znaj
tako ne može
jer nema do mene nikoga
ko bi mi glavu pridržao
U pustinji od svakog drznika
duže traju njegove kosti
da žegu ugoste
al’ tugu nikada ne premoste

VI

Da li je prošlo
uljudno dugo
da načnem
ljubav zrelu pomorandžu
i stavim te u paniku
toliko mi je do tebe stalo
da jedva čekam
da nestaneš
i ne ostaviš
nijedan trag
Zašto si tražila
da te prepoznam
izronila i kao
beba ajkula
zagrizla
dovoljno da mi nogu
otkineš
zauvek ubogaljiš
al’ slaba da ubiješ
Ne daj da te moje suze
u tome ometaju

VII

Tek izniklo klasje
mramorno ljubi
poljupci za smrt
neka ga nek sluti
al’ moj se pogled više ne muti
Bila preko mene prešla
sada si prošla
Neka na tome ostane


IN LOVE WITH YOU

Volim način na koji ustaneš
pošto si pala
neobavezno otreseš
prašinu i nastaviš dalje
dok se izvijaš pod mojim prstima
kad se plašim
kad se užasno plašim
Volim te između dva zalogaja
ulične svetiljke se gase
da spasu naš poljubac
Volim te dok me boli
tvoje odsustvo
na vrhu grada
u srcu grada
dok plivam u noći
i molim se da
svetlost tvojih krila
izjede tamu
do poslednje čestice


NA LEZBOSU

Golubica bela
Grančicu mira u kljunu donela
U bespuću mora
Najzad kopno
Sigurna kuća
Oči mojih sestara
Duboke, tamne
Nit među nama
Tajna i trajna
Jedemo sočno voće
I volimo se kad nam se hoće
Ostrvo bez bedema
Bez mačeva, kurčeva
I ostalih trica i kučina
A kad se digne oluja
gnevnih falusnih bogova
plutamo držeći se za ruke
iako…iako nas razdiru njihove kuke


NISAM LEPA

Oči su mi crvene
ruke premalene
kao Venera
na vetru stojim
al' ne čekam
već blenem u sunčano jutro
i veselu pticu
Ućuti!
Tvoje reči kvare mi tišinu
Iako nisam lepa
nisam ni očajna
za tebe prilepljena


CRVENE PROPOVEDI

Ne dozvoli da ti kradu
već sama daj
i budi lepa
budi snažna
Ne steži slabije
i ne povlađuj jačima
Neka nebo bude jedina
zemlja u kojoj ćeš stati
odahnuti i mir naći
Ne zaustavljaj se pre toga
i ne misli da je dosta
ljubavi
i dosta hleba
toliko je nevoljenih
toliko gladnih
a ima za sve
ima za sve


CREDO

Verujem u ženu koja ustane
i koja ne kinji kada je moćnija
i koja je pešak maratonka
Verujem u zajednicu takvih žena
obavezno različitih
i u njihovu moć da promene stvari
A iznad svega verujem
U toplo naručje zemlje koja još uvek
Čeka da joj se vratimo


FILOZOFIMA

Šta ako je kosmos
Veliko srce koje voli boli
i prašta
a ne reč i ne zakon
Ko će uzeti gumicu
sve vas izbrisati
i ponovo nacrtati
nasmejane

¹Mitro,Veronika, Stanković, Biljana, Lutkice za devojčice, životna priča Čarne Ćosić (1974-2006), 2008., Novi Sad, NLO.