Mere opreza (prvi deo)

Mera opreza
imenica
množina: mere opreza

• Mera koju unapred preduzimamo kako bismo sprečili da se desi nešto opasno, neprijatno ili nepogodno.

Septembar. Moja devojka i ja idemo sa torbama punim stvari do grada. Plan je da prespavamo kod koleginice volonterke kako ne bismo sutradan morale da ustajemo u cik zore da stignemo na „molitveni doručak“ volontera. Izlazimo iz 706ice na Zelenom vencu i odmah primećujemo gomilu ljudi u crnom kako stoje nalakćeni na zidić pored Meka. Nas dve razmenjujemo poglede i odlučujemo da ipak ne čekamo 65icu na Zelenjaku, nego da podzemnim prolazom dođemo do menjačnice i onda peške do Makedonske. Svakako će tamo biti manja gužva u busu, a i lepo ćemo prošetati. Sve je kul.

Mera opreza 1

Stojimo kod menjačnice u nikad dužem redu, kad čujemo umilno navijačko pevušenje. Ljudi u crnom aka Dveri kreću ka Trgu. Dođavola, zašto se nismo ranije setile da su zakazali okupljanje tamo?
„Skidaj te bedževe.“ govori mi strogo.
Spušta pogled ka bedževima na mojoj jakni.
„Ali nisu gej.“ zbunjeno odgovaram „Piše feminism is the old black, to je feministički bedž. A rozi trougao svakako niko tamo ne bi ni skontao.“
„Kristina, koji strejt lik bi još nosio feministički bedž sa tumblr cvetićima?“
„Ali ja nisam strejt lik.“ Sad sam još više zbunjena i samo trepćem dok zaštitnički držim šaku preko bedževa. Jakna mi je strašno dosadna bez njih.
„Pre ćeš proći kao strejt lik nego kao devojka. Skidaj ih.“
„Hej!“ pravim se uvređena „Hoćeš da kažeš da nisam ženstvena?“
Umesto odgovora, udara me po ramenu dok uzima novac i račun iz menjačnice.

Mera opreza 2

Bedževi zveckaju u mojoj torbi dok se nas dve truckamo u krcatom busu koji smo uhvatili na Zelenjaku. Što je sigurno, sigurno je.
Kada se autobus isprazni kod Makedonske, sednem ispred nje. Neki klinci nas čudno gledaju i komentarišu. Znam da nagađaju šta smo, na to smo se odavno navikle, jer je ista priča svaki put kad izađemo bilo gde gde ima ljudi. Još uvek su mi previše živa sećanja na mnogo nesrećnije vožnje autobusom, kada je nekim drugim klincima dosadilo da samo nagađaju. Registrovale smo obe da nas gledaju, ali znamo da ne treba zadržavati pogled previše jer se to često protumači kao poziv na (neprijatan) razgovor.
Sutra bi trebalo da bude Prajd. Bolje je ne rizikovati previše, sad su svi zagrejani da iznose svoja mišljenja o Bogu, životu, biologiji, sociologiji, istoriji i ostalom. Mrak je i vidim u odrazu stakla da i ona gleda kroz prozor. Sve je ok. Udahnem duboko da se opustim. Pravimo se da se ne poznajemo. 
Okrećem se samo da joj stavim do znanja da treba da siđemo na ovoj stanici (iako sam nas slučajno odvela stanicu dalje, ali nema veze). Odahnemo kada shvatimo da smo iz autobusa izašle samo mi i tri devojke koje su previše zauzete pričom o nekom užasno teškom ispitu.

Mera opreza 3

U tom trenutku to nismo znale, ali sutradan, nakon uspešne šetnje će biti mnogo lakše voziti se autobusom. Valjda te ponese ta frendli atmosfera. U svakom slučaju, nećemo žuriti kući. Otići ćemo po stvari, otpratićemo malo koleginicu volonterku, svratićemo da se pozdravimo sa drugaricom iz Moldavije, onda prošetati do Meka na neki nezdravi has da se počastimo i lagano do Batajnice. Moji nas čekaju da im pričamo kako je bilo na Prajdu. 

Kristina Kastelec - aktivistkinja LGBT pokreta