Džuvljarke- Lezbejska egzistencija Romkinja ~odlomak

Svedočenja iz stvarnog života – višestruka diskriminacija

 

Specifičnost nasilja nad lezbejkama, kao i nad Romkinjama, jeste u tome da nije prepoznato u celini s obzirom na to da ne postoji zvaničan i delotvoran stav države i relevantnih institucija po pitanju prožimanja roda, rase, nacije, klase i seksualne orijentacije. Tamo gde je višestruka diskriminacija prepoznata, kao što je u planovima za inkluziju Roma ili unapređenje položaja žena i rodne ravnopravnosti izostaje implementacija, a prožimanje više od dveju osnova nije uzeto u obzir.

 

Lezbejska  egzistencija Romkinja  ostaje potpuno nevidljiva  u  očima  institucija,  i  u slučaju  da  se  ona primeti od strane lica zaposlenih u nadležnim službama, na  nju  se  ili ne obraća pažnja ili onda postaje osnov diskriminacije.

Ovo je priča mlade žene koja se suočava sa nasiljem i diskriminacijom na osnovu roda, klase, etničke pripadnosti i seksualne orijentacije. Njena priča nije sagledana u postojećim dokumentima o diskriminaciji.

Ja živim sa K. već 4 godine, ona je moja porodica. Došla sam u Beograd zato što je moj otac hteo na silu da me uda, a i pre toga sam trpela nasilje od njega, više nisam mogla da izdržim. Ovde sam bila malo kod rođaka, onda sam upoznala K. i počele smo da živimo zajedno.

Nas dve smo živele u tom romskom naselju za koje smo znale da je predviđeno za rušenje, ali ne možemo  da  nađemo   posao  i  nemamo  gde. Jednog dana su došli i srušili kuću. Niko nam nije ponudio smeštaj, ostale smo na ulici, sve što smo imale srušeno je. Sada živimo privatno u drugoj kući koja isto treba da se ruši, moramo da plaćamo stanarinu, ali ne znamo kada će i ovo da sruše.   Ja   sam   u   Beogradu   bila  prijavljena privremeno, zbog knjižice, po zakonu da Romi mogu da imaju zdravstvenu knjižicu. Rekli su mi da nemam   pravo   na   smeštaj.   U   Centru   za socijalni rad su se čudili kako smo ja i K. jedna porodica,   rekli   su   da   samo   prave   porodice dobijaju smeštaj,  ne  bi nas stavili zajedno ako bismo i dobile kontejner. Ona je iz Beograda, tu je  rođena,  mada  ni   njeni  nemaju  krov  nad glavom, a meni su rekli da moram da se vratim odakle sam došla, kod mojih, i da tamo tražim smeštaj od grada.

Ljudi misle da mogu da odlučuju o mom životu. Socijalna radnica kojoj sam se obratila kada sam pobegla od oca je bila zainteresovana za moj slučaj, ali je onda počela da priča da mora da se bavim prostitucijom čim ne živim sa roditeljima ili rođacima. Ta socijalna radnica je puno puta razgovarala sa mnom zašto ja živim sa K. i zašto sam takva. To je moj privatan život.

Pošto smo, kada su nas raseljavali, dale intervju za neku nevladinu organizaciju, naše priče su se našle na internetu. Nekoliko puta mi se desilo i da me rođaci iz Beograda napadnu na pijaci, pričaju da ih ja sramotim zato što sam sa K. Neki koje poznajemo su nam rekli: Kako možete tako da nas brukate, mi smo Romi, toga nema kod nas!  A  na  internetu  smo  videle  strašne komentare  na  našu  priču,  kažu  nam:  Marš  iz Srbije, p.... vam materina! Sutra možemo da izađemo na ulicu i da nas neko pobije.

Džuvljarke [Ȝuvlӑrke] - pojam koji u romskom jeziku na srpskom  govornom   području   i   uz   njegov   uticaj označava lezbejku, ženu koja voli žene. Obično ima negativnu konotaciju u matrici heteronormativnog patrijarhata.

*Autorka teksta je Vera Kurtić radikalna feministkinja, levičarka i Romkinja. Aktivistkinja je i jedna od koordinatorki organizacije Ženski prostor iz Niša. Jedna je od osnivačica Romske ženske mreže, koja okuplja romske ženske organizacije i inicijative iz cele Srbije u zajedničku i jedinstvenu snagu za unapređivanje položaja Romkinja. Članica je Organizacije za lezbejska ljudska prava – Labris iz Beograda. Studirala je sociologiju i komunikologiju, trenutno pohađa master program Rod i mediji. Živi srećnu lezbejsku egzistenciju.   

*Knjigu možete  besplatno preuzeti putem linka 

Džuvljarke Lezbejska egzistencija Romkinja