Brinuti o sebi
Odjednom je sazrela želja da sve ispričam
svojoj godinu dana mlađoj sestri. Nas dve smo oduvek bile veoma bliske. Ali,
odmah se postavilo pitanje da li ću ja
to moći, kako da to učinim... U tom trenutku i mom nastojanju da sve kažem
sestri podržala me je
poznanica. Rekla mi je, čuvši kakav odnos
imam sa svojom sestrom, da će to sve garantovano, proći super.
Ohrabrila me je.
Nedeljama smo nas
dve pričale o tome kako da to
izvedem. Ona je imala nekoliko sjajnih ideja, ali ja
nekako, nisam baš bila strpljiva za te njene ideje. Trema me je sve više obuzimala.
Sazrelo je i to jednog dana.
Pozvala sam sestru na posao.
«Kada ćeš da dođeš?», pitala sam, «Pa, normalno, kad inače dolazim», rekla je ona.
«Baš lepo, jer
bih volela da
popričam sa tobom
o nečemu», odgovorila sam.
Kako se približavalo četiri popodne, sve mi više i
više ponestajalo glasa.
Sestra je došla, sela je na krevet. Ja nikako da počnem da
govorim. «Slušaj, ja imam nešto
da ti kažem, al nešto ne mogu...», mucala sam, a na to će ona: «Ja vidim da se
ti nešto mučiš, nego ajde ti lepo to napiši, to što imaš da mi kažeš.»
Pao mi je
kamen sa srca!
Toliko sam bila uzbuđena da nisam mogla reč da
izgovorim.
«Imam neka posla u gradu, pa ću doći kasnije,
ti ćeš, taman da završiš», rekla je, a
ja sam joj odgovorila kako neću biti tu, kad se bude vratila. «Nije važno, ti ostavi papir, na našem
tajnom mestu i ja ću ga naći.»
Sela sam i napisala prvo uvod
o homoseksualnosti, pa nešto malo o pravnom tretmanu, pa o
medicinskom, o aktivizmu i na kraju moja
osećanja- da ja volim žene. Da je to moj život, a ne
neki trenutni hir. (Sve te papire čuvam i danas). Na kraju sam pročitala
sve to što sam napisala i ostavila na moje i sestrino tajno mesto. Otišla sam
kod prijatelja. Sve sam mu
ispričala o tome šta sam
upravo uradila. I on mi je rekao da ne brinem i da će sve proteći savršeno. U
trenutku kada sam
već sve polako počela da
zaboravljam, stigla mi je sestrina
sms poruka: «U,
pa kao da
ja to nisam
znala! Uživaj! Samo da ti kažem
da sam znala godinama!»
Onda je
ona meni napisala
pismo. Bilo je to dugo pismo, četiri lista A4. Pisala mi je
kako je ona to odavno znala,
da razume sve
i da mogu
da računam na njenu podršku.
Iznela je u tom pismu čitavu analizu naše uže
i šire familije sa preporukama kome mogu da kažem, ko verovatno
već zna i kome možda ne bi trebalo da kažem! To se poklapalo i sa mojim mišljenjem. Napisala
mi je i to da je to njeno mišljenje, ali da ne moram sve da uvažim.
Usledilo je vreme našeg intimnog sestrinskog
dopisivanja. Očigledno da je takva vrsta komunikacije morala da prestane.
Jednog dana je došla kući i
pitala me šta radim. «Ništa. Baš ništa», odgovorila sam joj. Kao da sam u tom
trenutku shvatala koliko mi je katarzično bilo to iskustvo. Osećala sam se i ponižavajuće, na
neki način, jer mi je bilo tada kristalno
jasno koliko manje šansi imam ja u odnosu na nju, koja je heteroseksualna.
Posebno mi je bilo ponižavajuća svest o
tome da ako hoću to da kažem da moram da počnem od toga kako je lezbejski identitet integralni
deo ličnosti, pa
ovo, pa ono... Koliko je mnogo potrebno toga reći!
Na stranu to, ja sam u stvari bila veoma srećna.
Sve te pripreme, a ispalo je super!
Ubrzo posle mog coming out-a, ona me je pozvala telefonom sa posla i rekla:
»Kada dođem kući, nemoj slučajno da si se kočila!» Danas mogu da kažem da je meni
to bio veoma drag trenutak u životu.
Biti u grupi za mene jeste bilo važno u smislu bolje spoznaje moga identiteta i ličnog ojačavanja. Nisu samo bili važni ljudi, nego
i razni edukativni sadržaji kroz seminare, čitanje raznih knjiga...
Posebno mi je bilo važno
druženje i međusobna podrška sa jednim mojim prijateljem iz grupe. Bez
bivstvovanja u grupi i uzimanja aktivnog
učešća u radu, ja zaista ne vidim način na koji bih mogla da ojačam u svom
identitetu. Moje sazrevanje u grupi
je dobilo ubrzani
tok i to u
značajnoj meri. Šest meseci mog svakodnevnog intezivnog rada
i učešća u životu grupe
je proizvelo sasvim jasnu
sliku o mom lezbejskom identitetu.
Mislim da
je najvažnije dobro
izabrati osobu kojoj će se saopštiti
prvi coming out. Isto tako
je važno raditi na sebi i svom razvoju. Kada se pripremaš za
coming out treba
se pripremati i brinuti o sebi, a ne o drugima.
Ivana, 1971
* Lična priča Brinuti o sebi objavljena je u publikaciji Šta ti srce kaže, lične priče lezbejki o coming out-u, urednica Ljiljana Živković, Labris, 2006
Izvor
* Lična priča Brinuti o sebi objavljena je u publikaciji Šta ti srce kaže, lične priče lezbejki o coming out-u, urednica Ljiljana Živković, Labris, 2006
Izvor
No comments:
Post a Comment