Kako posttraumatski stresni poremećaj utiče na seksualni život i šta mogu da uradim povodom toga

 ** Trigger warning: sadržaj može delovati uznemirujuće na osobe koje su preživele neki oblik seksualnog nasilja. 

Prvi put sam uvidela da posttraumatski stresni poremećaj ima uticaja na moj seksualni život kad me je partnerka oborila na krevet, a ja sam počela da jecam. Tad sam se suočila s činjenicom da seksualno zlostavljanje koje sam iskusila u detinjstvu još uvek utiče na moj život. Nakon što sam naučila sve što sam mogla da naučim o posttraumatskom stresnom poremećaju (PTSP), shvatila sam da PTSP na mnogo načina utiče na mene tokom seksa. Svi glavni simptomi PTSP-a ujedno su upleteni u moj seksualni život: otuđenost, disocijacija (osećaj nepovezanosti sa sobom), flešbekovi, nametljiva sećanja, nestabilno raspoloženje. Sve to je prisutno tokom seksa.

Mogla bih da navedem mnogo primera koji ilustruju kako se PTSP manifestuje tokom seksa, ali sve do tada nisam shvatala da je to PTSP. Kad pogledam unazad, sad mi je to očigledno. Na primer, borila sam se sa disocijaciom, depersonalizacijom (ja nisam ja doživljaj) i derealizacijom (doživljaj nestvarnosti spoljašnjeg sveta). Često bih buljila u plafon i osećala bih se odvojenom od svog tela dok čekam da se to završi, ili bih posmatrala sebe dok imam seks, kao da lebdim iznad tela ili gledam iz pozicije muve na zidu.

To su samo neki primeri disocijacije tokom seksa. Flešbekovi i nametnute misli mogu izazvati velike probleme. Može da mi bude super, sve dok me, sasvim neočekivano, način na koji me partnerka dodirne ne vrati u sećanje na moju najužasniju traumu. Onda pokušavam da to izbacim iz glave i da se vratim tamo gde sam stala, kao da se ništa nije dogodilo. U slučaju kad sam počela da jecam na krevetu, to nije bilo moguće. Moja partnerka se uplašila, nije znala šta se dešava i zašto plačem. Mogla sam samo da ležim neko vreme, dok se ne oporavim od flešbeka koji je bio presnažan. Pomoglo mi je da onda ispričam svoju priču i da kažem šta sam proživela; kao da je to sećanjima oduzelo deo snage.¸

                                             

Flešbek

Flešbekovi i nametnuta sećanja su vodeći simptomi PTSP-a za koje svi znaju, iako PTSP ima mnogobrojne simptome. Flešbekovi su najsnažniji simptom, što znači da mogu biti razarajući kad je reč o seksu. Ako mi se tokom seksa samo na sekundu pojavi flešbek koji me vraća u seksualno zlostavljanje, gotovo je nemoguće da se seks nastavi kao da se ništa nije dogodilo. To je neverovatno uznemirujuće, zbunjujuće, stresno i frustrirajuće.

Otuđenost

Ponekad tokom seksa počnem da osećam emocionalnu zatupljenost, otuđena sam od same sebe i ne mogu da osetim zadovoljstvo. Ovo je verovatno drugi oblik disocijacije, kad ne osećam da sam ja zapravo ja, ne znajući zašto, ni kako da to popravim. Tad obično pokušavam da se fokusiram na ono što se dešava, ali to je lakše reći nego učiniti. Poteškoća da osetim zadovoljstvo za mene predstavlja jedan od aspekata PTSP-a koji je emotivno najrazorniji, jer nisam sigurna u kojoj meri je prouzrokovan time što mi se telo ugasilo zbog proživljenog zlostavljanja. Ovi oblici ozuđenosti utiču i na samu želju za seksom, jer mislim da neću uživati ili da sam oštećena, a javljaju se i druge poražavajuće misli koje samo pogoršavaju situaciju.

Negativne misli i uverenja

Kad imate PTSP, dešava se da seks doživljavate na sličan način kao i zlostavljanje. Uobičajeno je misliti da ste tu samo radi zadovoljstva druge osobe, da ste obična posuda, da ne možete reći ne ili odbiti neku seksualnu aktivnost koja vam ne prija. Zatrpana sam takvim mislima i znam koliko su štetne po psihu. Upustiću se u seks i kad mi nije do toga, onda ću doživeti otuđenost i disocijaciju, a takav seks ne prija nikome. Trebalo mi je mnogo da budem u stanju da odbijem seks ili da kažem da ne želim da radim određene stvari. Kad sam otkrila moć da kažem ne, bilo je zastrašujuće, ali je vredelo.

Nestabilno raspoloženje

Ponekad mi život izgleda kao emotivni rolerkoster i ne znam zašto je tako. Kad je reč o seksu, u jednom trenutku mogu da ga želim, a onda će se nešto desiti i predomisliću se. To je frustrirajuće za moju partnerku. Želim seks, a onda se pojavi neki suptilni okidač ili emotivni flešbek ili pomislim nešto ružno o sebi, a to je kao da postanem potpuno druga osoba. Raspoloženje mi se promenilo i, ako kažem da i dalje želim seks, jasno je da ne bi trebalo ili da istinski ni ne želim. Isto se događa i tokom seksa. Moja partnerka može nešto reći ili uraditi, možda ću videti sebe u ogledalu ili će nešto drugo biti okidač negativnih misli i odjednom ću potonuti.

Šta može biti od pomoći

Svesnost

Dugo vremena sam se borila sa mišlju da sam oštećena i da nikada neću moći da imam dobar seksualni život zbog PTSP-a i zlostavljanja u detinjstvu. Sve dok nisam otkrila tehnike za postizanje pune svesnosti i primenila ih. Svako ih može koristiti, a naročito su moćne kod osoba sa PTSP-om ili kod osoba kojima je teško da se usredsrede. Radila sam vežbe meditacije, na primer, usredsredila bih se na različite senzacije tokom seksa. Kad primetim da sam odlutala, usmerim pažnju na nešto što će me vratiti. Seksualni život mi je bolji, jer sam prisutnija nego ranije. Ujedno sam bliskija sa svojom partnerkom, povezanije smo nego pre.

Opuštanje

Ovo izgleda kao nešto krajnje očigledno, ali za mene nije bilo. Tokom seksa, celo telo mi je postajalo napeto. Teško je doživeti zadovoljstvo, kad se telo sprema da iskusi bol. Radila sam različite vežbe meditacije, da naučim kako da se opustim, jer sam shvatila da sam generalno napeta, a tokom seksa se to pogoršavalo.

Komunikacija

Treća među najvažnijim stvarima koje doprinose mom seksualnom životu je komunikacija sa partnerkom. Opšte je poznato da je otvorena komunikacija bitna u partnerskim odnosima, ali to podrazumeva različite stvari različitim ljudima. Moja partnerka i ja potpuno smo otvorene. Biti u partnerstvu sa nekim ko ima PTSP nije jednostavno. Emotivno je iznurujuće, izazovno, frustrirajuće, pa i zastrašujuće, videti da osoba koju voliš proživljava nešto i da ne možeš ništa da uradiš kako bi se ona osećala bolje. Partneri osoba sa PTSP-om takođe žele zdrav seksualni život i teško im je da se nose s tim, jer oni nemaju PSTP, ali vide njegovo dejstvo. Često mislim o tome kako moja partnerka vidi šta mi PTSP radi spolja, a ne zna šta se zbiva unutar mene. Trudila sam se da razgovaram o tome, ali nikada nije isto. Moja borba sa PTSP-om tokom seksa utiče na obe, pa razgovaramo o tome zašto se ponašam tako kako se ponašam i šta mi se dešava. Mislim da nas je ovo zbližilo i da je i njoj pomoglo da bolje razume PTSP.

Najblaže rečeno, PTSP unosi izazove u seksualni život. Flešbekovi, disocijacija, otuđenje, promene raspoloženja – ništa od toga ne želim u spavaćoj sobi. Ne želim da moja partnerka i ja razmišljamo o zlostavljanju koje sam doživela kad god poželimo seks. Isprobala sam različite stvari, kako bi nam seksualni život bio bolji. Vežbe svesnosti i prisutnosti, tehnike opuštanja i komunikacija su nešto što mi je bilo od koristi. Svesnost me je naučila da prestanem da se odjavljujem tokom seksa. Opuštanje me je naučilo kako da svoje telo pripremim da prihvati zadovoljstvo. Komunikacija me je naučila koliko je važno da na putu oporavka moja partnerka bude zajedno sa mnom, jer moj seksualni život uključuje nas dve. Još uvek usvajam nove strategije, ali do sada je ovo bio najefikasniji pristup u isceljivanju mog seksualnog života i mene same.

Prevod: http://portaloinvalidnosti.net

Izvor: https://themighty.com/