Fotografija Edi
Brejsi preuzeta sa Women's Healt web stranice
Edi Brejsi zagovara prava LGBTQ+ zajednice. Kao profesionalna trail atletičarka i konsultantkinja za mentalnu izdržljivost, ona je sa svojom partnerkom Kori Koner osnovala inicijativu OUTrun u maju 2019. Ova inicijativa potekla je iz zajednice kako bi povezala i podržala LGBTQ+ osobe kroz trčanje. Za samo 15 meseci, inicijativa se proširila iz Denvera u Kolorado, uključujući 25 ambasadora koji stvaraju inkluzivne, podržavajuće prostore za LGBTQ + zajednicu širom zemlje. Sada Brejsi implementira njenu ekspertizu putem Atletičarske alijanse.
Svet trčanja: Kojim pitanjima nameravate da se bavite kao
ambasadorka Atletičarske alijanse?
Brejsi: jedno od stvari kojima želim da se bavim je povezivanje
LGBTQ osoba. To je moć udruživanja i osnaživanja, kad znate da niste sami.
Drugo je kreiranje prostora za trčanje tako da postaju više prijateljski.
Zajednica atletičara je već uveliko sjajna i čine je divni ljudi, a drugo
mislim da je većina negativnih stvari nenamerna, i prourokovana je navikom da
se stvari rade na ustaljen način. Mi se konkretno fokusiramo- pred toga što
okupljamo zajednicu u različitim gradovima širom zemlje- na rad sa organizatorima
trka i možda u nekom trenutku sa brendovima kako bismo bil svesni njihove
prezentacije i marketinške poruke. Pitamo:
„Da li promovišete vašu trku ili brend na inkluzivan način?“ To bi se moglo postići
putem registracije, rodno identiteskih formi transrodne politike i svega što može
poručiti da su svi dobrodošli. Mislim da
se podizanje svesti u sportu može sagledati kroz dugoročne ciljeve.
OUTrun postoji više od godinu dana kakve su bile reakcije i šta
ste naučili iz dosadašnjeg rada?
Znali smo da ce doći do promene. Ali reakcije koje smo
dobile i količina elktronske pošte koja
je pristizala, pisma u kojima su ljudi delili svoja iskustva i zahvaljivali se
na našoj vidljivosti, prevazišla je naša očekivanja.
„Želimo da se ljudi ohrabre da budu u potpunosti svoji u
zajednici čiji su već deo, a možda do sad nisu mogli da pokažu taj deo sebe“
Ono čega smo Kori i
ja svesne je da mi možemo da odlučimo da li ćemo biti aut ili ne. To nije
moguće za ljude koji imaju drugu boju kože ili invaliditet. Mi možemo odlučiti
da ne pričamo o tome. Kada smo osnovale organizaciju, odlučile smo da nećemo
prikrivati naše identitete tokom trka. Neka pisma stigla su i od učesnika ultra
trka. Ako bih je videla na mestu gde se pruža pomoć trkačima ja bih prišla i
poljubila je. Neki od sportista pisali su nam svoje utiske nakon što su videli
ovaj poljubac „Ja nikad ne bih ni pomislio da uradim tako nešto. Uvek sam
mislio da to nešto što treba da krijem“ Mi smo shvatile da ako se krijemo da
zapravo uvećavamo problem krijući ga. Kad ljudi vide nekoga sa kim se
identifikuju, to čini da se osećaju dobrodošlo i da su ohrabreni da budu to što
jesu. Broj mailova koji smo dobile nagnao me je da pomislim da je broj LGBTQ+
ljudi medju trkačima mnogo veći i da samo nisu autovani. Želimo da se ljudi
ohrabre da budu u potpunosti svoji u zajednici čiji su već deo, a možda do sad
nisu mogli da pokažu taj deo sebe.
Zašto je podržavanje LGBTQ atletičara za tebe važno?
Trčanje je važno za mene, kao i što mi je važno to što sam
deo LGBTQ+ zajednice, a živela sam dugo smatrajući da ove dve stvari ne mogu da
se preklapaju, jer često i nisu preklapale. Nije bilo mnogo vidljivosti tada.
Kada sam bila u srednjoj školi nisam bila autovana, a trčanje mi je dosta
pomoglo. Trčanje je pomoglo da se dobro osećam.
Članovi tima sa kojima sam se povezala su me podržavali i ohrabrivali.
Da nisam imala tu podršku, bilo bi mi mnogo teže u to vreme.
Trčanje ima potencijal da učini da se ljudi osete delom
zajednice i da su cenjeni. Ali ne uključuje mnogo različitosti. Ja bih htela da
uključim što više ljudi i da im poručim
„ Ovo je mesto za sve.“
Koje iskustvo te je nagnalo da počneš da se zalažeš za LGBTQ
+ trčanje ?
Moja priča sa Kori i to kako smo se upoznale deo je moje
motivacije. Upoznale smo se mnogo pre nego što smo postale par, ali tada nismo
bile aut, pa nismo ni znale da obe volimo žene. Samo igrom slučaja smo se opet
povezale. Dugo godina nisam upoznala nikoga ko bi predstavljao ono što sam i
zato tada nisam bila aut. Sad želim da budem vidljiva, da budem primer drugima, što pomalo zvuči
pomalo arogantno, da ohrabrim one koji misle da ne mogu istovremeno da budu deo
obe zajednice.
Koji je tvoj krajnji cilj zagovaranja?
Želim da se svi osećaju dobrodošlo u sportskom okruženju. Samo zato što niste aktivni učesnici
diskriminacije, ne znači da svojom pasivnošću ne doprinosite ovom problemu.
Treba da imate aktivan stav protiv
diskriminacije. Taj razgovor sam ja vodila i sa sobom. Želim da ovi prostori
budu prijateljski i otvoreni za sve, da aktivno ohrabrim druge da budu to što
jesu, jer mislim da ne treba mnogo da bi se to postiglo. Već ima puno sjajnih
ljudi u sportu, zašto se ne bi taj prostor otvorio, kako bi i drugi mogli da se
priključe.
Šta je za tebe trčanje? Na koji način misliš da ti trčanje
pomaže u zagovaranju i kako pomaže zajednici za koju se zalažeš?
Trčanje je za mene sve. Dugi niz godina sam se skrivala i to
je definitivno imalo uticaja na moje mentalno zdravlje. Ali mislim da me je trčanje
uvek osnaživalo. Bez obzira da li je u pitanju trčanje na duge staze ili
planinsko trčanje, trčanje uvek pruža dobar osećaj o sebi. Trčanje mi je takođe
obezbedilo mogućnost da pripadam zajednici koja je mnogobrojna. Mislim da je svako
ko mi je bitan na neki način povezan sa trčanjem.
„Ali mislim da me je trčanje uvek osnaživalo. Bez obzira da
li je u pitanju trčanje na duge staze ili planinsko trčanje, trčanje uvek pruža
dobar osećaj o sebi“
Ne smatram da sam slavna, ali kada sam pomislila da mi je
broj godina u sportu ograničen, shvatila sam da želim da to bude bolje mesto
nego ono koje sam zatekla kada sam ulazila u sport. Koristim vreme koje još
imam da doprem do što više ljudi i da im prenesem poruku.
Zašto si odlučila da postaneš ambasadorka Atletičarske
alijanse?
Misija alijanse se donekle poklapa sa onim što mi već
radimo. Mislim da se fokusiramo na pozitivno, u smislu da promovišemo
inkluziju. Pri tom ne možete zanemariti izazove, a bezbednost je svakako jedna
od njih. Ja sam imala sreće da mi se nisu dešavale takve neprijatnosti, ali
znam neke koji su doživeli tako nešto. Pitanje bezbednosti za žene je već
velika stvar, ali kad na to nadodate druge različitosti, rizik da se nešto
dogodi se uvećava.
Odlično je da se zalažemo za pozitivne promene, ali moramo
se usredsrediti i na realne pretnje i izazove koji nažalost i dalje postoje.
Koja su tvoja nadanja u vezi sa Atletičarskom alijansom?
Želim da žene nikada ne moraju da brinu ni očemu kad idu na
trčanje. Najbitnije je što mi je i OUTrun pokazao je da postoji kolektivno osnaživanje
koje dolazi iz zajednice koja omogućava moćniji otpor nasilju. Osećaj da niste
sami je od velikog značaja i to smo uvideli i u našoj organizaciji. Alijansa je
odlična opcija da se udruže snage i zajednica učini brojnijom.
Kada se priča o izazovima i problemima, ne želiš da to
rezultira strahom. Želiš da rezultat bude moć i snaga i mislim da će se to i
desiti sa dolaskom svih sjajnih žena koje će biti u projektu za ambasadorke.
Rezultat će biti da smo osnažene i jake, bez straha.
No comments:
Post a Comment