In Memoriam: Posmrtno saopštenje za Gudrun

 

Sprega izmedju muškog nasilja i militarizacije u preovladavajućim političkim okolnostima

Posmrtno saopštenje za Gudrun

(FZ – Centar za ŽeneLezbejkeDevojkeMigrantkinje, Beč)

Drugog novembra 2020. godine jedan mladić počinio je oružani napad u kojem je četvoro ljudi izgubilo život, a više njih je povredjeno. Jedna od ubijenih tokom ovog napada bila je i Gudrun, koja je pomogla da se oformi i da radi bar pri FZ – Centru za ŽeneLezbejkeDevojkeMigrantkinje.

FZ – Centar za ŽeneLezbejkeDevojkeMigrantkinje odaje počast dugogodišnjoj saradnici i aktivistkinji Gudrun koja je drugog novembra ubijena u napadu koji je počinio mladić. Delovanje nasilnika moglo je biti motivisano mržnjom usmerenom prema diskriminatornom rasističkom sistemu. Medjutim, mržnja koja je dovela do ovog napada je takodje smrtonosna kao i sistem protiv koga se možda borio.

Znale smo Gudrun kao energičnu ženu kojoj je bilo važno da postoji mesto gde žene lezbejke mogu da se okupljaju i organizuju. Ostale smo joj dužne za nebrojeni broj sati volonterskog rada FZ – Centru  za ŽeneLezbejkeDevojkeMigrantkinje, koje nam je poklonila samo zato što joj je bilo važno da ovo feminističko mesto bude dostupno ženama.   

Naročito pamtimo njenu posvećenost pri radu na renoviranju celog bara u Centru za ŽeneLezbejkeDevojkeMigrantkinje 2003. godine. Mnogo godina bila je zadužena za organizovanje žurki posle  marša povodom 8-og marta –  Medjunarodnog dana žena. Često bi pričala sa ženama i uvek je bila otvorena da čuje druge, i onda kad su u teškim životnim okolnostima. Za mnoge ona je bila prijateljica i važan oslonac u otkrivanju lezbejskog identiteta. Velikodušno je činila drugima i znala je kako to da uradi bez mnogo isticanja.  

Kao što je njena sestra već rekla u objavljenoj umrlici u bečkim dnevnim novinama Standard, za Gudrun mržnja i nasilje nikada nisu bili rešenje, već deo problema našeg društva. Najveća i ključna tema za nju bila je suprodstavljanje nasilju nad ženama.

Kao aktivitkinja zalagala se za društvo u kome nema rasizma i patrijarhata. Nije želela da političari koji donose odluke, kao što se i sada dešava, izbegavaju odgovornost za stvaranje situacije  neravnopravnih raspodela privilegija i moći. Takodje, ona ne bi želela da rezulltat ovog napada bude pooštravanje zakona za dobijanje austrijskog državljanstva i da se diskriminacija, marginalizacija i isključivanje u društvu intenzivira.  

Mi bismo diskutovale sa njom o sprezi izmedju muškog nasilja i rasističkog nasilja. Na primer, o femicidu koji se desio u Penzingu pre ovog napada, o smrti zatvorenika u pritvoru gde je čekao deportaciju i o najavljenjim deportacijama 12-og novembra kada će mnogi biti deportovani u Nigeriju čarter letom.  

Koliko je isključivo i rasističko naše društvo i obrazovani sistem? U kakvoj su vezi muško nasilje i militarizacija sa preovladavajućim okolnostima? Otkud Sebastiajnu Kurcu pravo da govori o borbi izmedju civilizacije i varvarstva, kada je zapravo  ta takozvano “civilizovana” politika delimično odgovorna za ono što on zove “varvarskim” uslovima. Ovo su pitanja koje bi Gudrun svakako postavljala i koja predstavljaju njeno političko stanovište.

Naša borba i želja za drugačijim društvom zahtevaju ovakvu perspektivu i solidarnu akciju kada su u pitanju izopštavanja i proterivanja.

Mi se opraštamo sa našom sestrom, prijateljicom i saborkinjom Gudrun. Nedostajaćeš nam! Izražavamo saučešće njenim rodjacima, njenoj partnerki i bliskim prijateljima kao i svima onima koji su izgubili svoje najbliže u ovom napadu. Istovremeno, sećamo se onih koji su ubijeni u napadu u Kabulu, koji se desio istog dana, gde je bilo 19 ubijenih i više povredjenih. Mi žalimo sa vama.

Mi ćemo nastaviti da se borimo protiv nasilja nad ženama, protiv femicida i mizoginije kao što ćemo nastaviti da se zalažemo za autonomno i aktivno pisustvo ženske i lezbejske vidljivosti.  Mi objavljujemo rat rasizmu, patrijarhatu i kapitalizmu.

Sa svom našom snagom i ljubavlju nastavljamo da se borimo za bolji život za sve nas širom sveta.

*Posmrtno saopštenje za Gudrun pročitano je u toku protesta u Beču 9. novembra, nedelju dana nakon napada. Takodje, tekst saopštenja je objavljen kao članak u časopisu za žene i lezbejke Krampfader, novembar 2020.