Sunday, June 28, 2020

Odlomak iz brošure Mapiranje lezbejskog grada: "SKC - na lezbejskom tragu"




                           




Izdvojiću šta je za mene važno, a u vezi je sa mojom lezbejskom egzistencijom i ovim gradom. Ponosna sam zbog toga što sam izašla iz heteronormativnosti i ne ulažem se u odnose sa muškarcima.  Takodje, smatram da ovo patrijarhalno društvo ne vrednuje žene koje odbacuju ženstvenost i ne pristaju na seksualiziranost. Ženstvenost zapravo predstavlja društveni konstrukt kojim se žene stavljaju u podređen položaj i posmatraju se kao bića koja služe zadovoljenju muškaraca: emotivno, seksualno i kroz besplatni kućni rad.
Kada rešiš da odbaciš feminiziranost dešava se da te drugi osuđuju zbog izgleda: u prevozu, prodavnici i na drugim javnim mestima. S druge strane, to je moj izbor i ja ga ni u kom slučaju ne bih menjala.  Ne želim da se prilagođavam društvenim normama. Biram da poštujem i volim sebe baš takva kakva jesam.

Jedno od mesta koje je obeležilo moju lezbejsku egzistenciju jeste Studentski kulturni centar. Nakon Povorke ponosa 2010. godine tu je  trebalo da se održi žurka. To je bila prva Povorka ponosa u kojoj sam učestvovala.  Nakon završene šetnje bez incidenata, okupili smo se u SKC-u, na prvom spratu gde je trebalo da bude završna proslava. Tek što je počela prva pesma, drugarica dobija poruke preko mobilnog da je na samo nekoliko metara od nas sve zapaljeno i da su prodavnice obijene. Ubrzo nakon sto smo čule tu uznemirujucu vest,  u prostor SKC-a su ušli policajci i rekli nam da je žurka završena i da moraju da nas evakuišu. Kada smo izašle/i, čekale su nas policijska kola marice kojima su nas razvezli do različitih  policijskih stanica u gradu. U tom trenutku postojala je doza straha zato što ne znaš šta se dešava, ni gde nas voze. Policajci su samo vikali da što pre uđemo u te marice. Pomisao da smo u marici jer smo prošetali ulicama grada, a da su nasilnici koji su palili i pljačkali grad slobodni, bila je totalno apsurdna. Kasnije je bilo jasno da je to deo političkog dogovora. Iako sam bila ljuta zbog te nepravde, nije mi bilo mnogo teško zato što sam tu frustraciju delila sa prijateljicama. Ipak sve postaje lakše kada si okružena prijateljicama. 

Kada su nas dovezli ispred policijsku stanicu na Zvezdari, panduri su buljili u nas kroz prozor policijske stanice. U toj marici bile su sve lezbejke. Odatle smo onda morale uzeti taksi da bismo se vratile kućama.
Ta godina je inače godina kada sam odlučila da postanem lezbejka i stavim tačku na bilo kakve odnose sa muškarcima. To je najbolja odluka u mom životu.




No comments:

Post a Comment