ŠTA MOŽEMO DA URADIMO ZA SEBE

DA POKUŠAMO DA OSETIMO SVOJE TELO I DA VERUJEMO OSEĆAJIMA KOJI NAM DOLAZE IZ TELA – osećanja nam daju informacije o tome kako smo, da li nam nešto smeta, da li patimo, šta nam prija i šta volimo.

DA SVOJA OSEĆANJA UZMEMO OZBILJNO – sve što osećamo je važno. Osećanja ne možemo tek tako da zanemarimo, jer ako ih potiskujemo onda će izaći negde drugde, kroz neku bolest ‒ može to biti glavobolja ili bilo šta drugo.

DA PRIČAMO SA OSOBAMA KOJIMA VERUJEMO – da nađemo prijateljicu sa kojom možemo da pričamo kako bi mogle da imenujemo to što osećamo, možda smo u odnosu koji nam ne odgovara i u kome nas partnerka kotroliše, ili pak mi nju kontrolišemo. Ako nemamo prijateljicu za razgovor, dobro je pisati samoj sebi ili govoriti na glas sama sa sobom o tome kako se osećamo i gde u telu nam je to osećanje.

DA PRIČAMO SA PARTNERKOM – da naučimo da kažemo partnerki šta nam odgovara, a šta ne, mirnim tonom koji ne optužuje, niti okrivljuje nju, nego je to što osećamo iskazano kao informacija. To se nekad zove nekonfliktna komunikacija ili asertivnost, a to je umeće da kažemo šta osećamo i mislimo na način koji neće povrediti druge.

DA DONESEMO ODLUKU DA IZAĐEMO IZ OSEĆANJA ŽRTVE ‒ da damo sebi dozvolu da se usmerimo na samu sebe i pokušamo da vidimo šta se nama događa, nakon što se osećamo povređeno ili ljuto. Jer treba imati na umu da je druga je uradila najbolje što je mogla u datim okolnostima, iako me je to povredilo ili je bilo nasilno.

DA DONESEMO ODLUKU DA SVAKI DAN ODOVOJIMO VREME ZA SVOJA OSEĆANJA – mi smo sebi važne i samo mi možemo sebi da pomognemo. Jedina koju u odnosu mogu ja da promenim sam ja. Ne mogu promeniti nju.

DA BRINEMO O SVOJIM OSEĆANJIMA ‒ ŠTA RADITI SA SVOJIM OSEĆANJIMA

 

• Svaki dan odredite vreme za vežbe disanja, bez razmišljanja o problemima i osuđivanja sebe i drugih.

• Zapazite ono što osećate bez suđenja ili analiziranja svojih osećanja.

• Dišite kroz svoja osećanja.

• Dopustite da vaša osećanja samo postoje tu gde jesu.

• Ne morate ništa da radite sa njima, samo prihvatite da je to ono što osećate.
  
• Pišite o svojim osećanjima ili ih nacrtajte. Ne kritikujte sebe zbog toga što to osećate.

• Vežbajte telesne vežbe svaki dan, kod kuće ili praktikujte neke sportske aktivnosti. Osećanja su u telu, tako da nekad same fizičke vežbe mogu da nam pomognu.
  
• Ako vam se plače, dajte sebi dozvolu da plačete.

• Posmatrajte svoja osećanja kao da su deca – njima treba da ih neko čuje, razume i pruži im utehu.

• Recite na glas dok ste same ili prijateljici ono što imate potrebu da kažete drugoj osobi ili partnerki.
  
• Recite sebi reči koje vam je potrebno da čujete, na primer „Ja sam dobro, ja sam na sigurnom“ ili „Ti si dobro, na sigurnom si“.

• Nađite neku stvarčicu koju možete da nosite sa sobom, koja će vam uneti energiju dobronamernosti prema samoj sebi kad je dodirnete ili pogledate.

• Podsetite se da ste u prošlosti uradile najbolje što ste mogle tada u datim okolnostima. Oprostite sebi.

• Podsetite se da je i partnerka uradila najbolje što je mogla i kad vas je povredila. Imenujte šta vas povređuje i taj spisak joj dajte.
  
• Razgovarajte sa partnerkom kad ste mirne, a ne kad ste ljute. Počnite od sebe, kako se vi osećate kad ona radi to što vama ne prija ili vas boli.

• Uradite nešto dobro za sebe. Častite se nečim što volite da radite.

• Vi ste sada najbolje što jeste, takve kakve jeste.

Dobronamerna sam prema sebi

* Tekst je odlomak iz publikacije: "VOLIM A BOLI - O lezbejskim odnosima i kontroli i nasilju između partnerki"