Adrijen Rič "Dvadeset jedna ljubavna pesma"

Adrijen Rič

Dvadeset jedna 
ljubavna pesma
Prevela Lepa Mlađenović

II

Probudila sam se u tvom krevetu. Znam da sam sanjala.
Mnogo pre toga sat nas je razdvojio,
ti si bila za svojim radnim stolom već satima. Znam šta sam sanjala:
naša prijateljica pesnikinja ulazi u moju sobu
u kojoj sam već danima pisala,
nacrti, olovke, pesme svuda razbacane,
i želim jednu da joj pokažem
pesmu mog života. Ali sam neodlučna,
i budim se. Poljubila si mi kosu
da me probudiš. Sanjala sam da si pesma,
kažem, pesma koju sam želela nekom da pokažem...
i nasmejem se i opet nastavim da sanjam
od želje da te pokažem svima koje volim.

XVII

Pravila pucaju kao termometar,
živa se prosipa preko iscrtanih sistema,
mi smo u zemlji bez jezika
bez zakona, jurimo zebu i gavrana
kroz klance neispitane od zore
šta god zajedno radimo čista je invencija
mape koje su nam dali zastarele su
već godinama... vozimo kroz pustinju
pitajući se da li će biti dovoljno vode
halucinacije se preobražavaju u obična sela
muzika sa – radija dolazi jasno –
ni Kavaljer s ružom ni Gotterdämmerung
već ženski glas koji peva stare pesme
novim rečima, tihim kontrabasom, flautom
koje sviraju žene izvan zakona.

*Adrijen Rič (1929 - 2012) je pesnikinja, feministkinja, lezbejka, esejistkinja. Knjigu Dvadeset i jedna ljubavna pesma objavila je 1976. Kada je prvi put  1974 dobila Nacionalnu književnu nagradu za poeziju, odbila je da je preuzme lično, već je to uradila zajedno sa Alis Voker i Odri Lorde koje su takodje bile nominovane. Za svoja dela dobila je 22 nagrade i počasti.