Lezbejska egzistencija

Lezbejska egzistencija – činjenice, iskustva

lepa mladjenović

 

lezbejstvo je rasprostranjena pojava

Lezbejstvo se pogrešno smatra retkom pojavom jer su lezbejke prisiljene da kriju svoj intimni život zbog mržnje, predrasuda i diskriminacije. Mnoge lezbejke žive u prisilnim heteroseksualnim životom, mnoge nikada nisu prihvatile svoj identitet. Istraživanja pokazuju da je svaka četvrta žena imala lezbejska iskustva. Katherine Davis je na osnovu istraživanja 2003 utvrdila da je 31,7% žena izjavilo da su imale “intenzivne emotivne odnose sa drugim ženama”, a 27,5% neudatih žena je priznalo homoseksualne igre u detinjstvu, koje je 48,2% kasnije napustilo. 

lezbejki ima svuda oko nas, a ne samo na Zapadu

Postoji pogrešno mišljenje da lezbejstvo postoji negde tamo na Zapadu, ali da se, iz “mode”, kao i druge nametnute negativne pojave, širi i kod nas. Činjenica je da u demokratksi razvijenim zemljama postoje lezbejski pokreti koji svojim aktivnostima omogućavaju društvenu vidljivost lezbejki. Puno lezbejki živi u Bosni i Herecegovini, i uvek su postojale u svim zemljama, samo je pitanje koliko im država i društveni sistem omogućava uslove za srećan život.

lezbejstvo je i urbana i ruralna pojava

Činjenica je da u manje patrijarhalnim i više demokratskim sredinama žene imaju više prostora da budu lezbejke. U gradu postoje veće mogućnosti za njihovu afirmaciju i u masi ne moraju biti otkrivene, dok na selima ili u manjim mestima, zbog pritiska sredine one moraju da se neprekidno kriju i žive u strahu da bi se zaštitile od diskriminacije i proganjanja.

lezbejke ne mrze muškarce, samo ne zavise od njih

Pogrešna teza da lezbejke mrze muškarce je nastala iz patrijarhalnog sistema koji ima za cilj dominaciju muškaraca nad ženama. U patrijarhalnom sistemu posebno muškaricma je neshvatljivo i neprihvaljivo da postoje odnosi među ženama koji se odvijaju autonomno i nezavisno od njih, pa onda pokušavaju da i lezbejske odnose po svaku cenu dovedu u neku vezu sa muškarcima. Lezbejke su žene koje vole žene, a to ne znači da mrze bilo koga. Lezbejke se oslanjaju emotivno, seksualno, erotski i prijateljski na odnose sa ženama.

seksualni odnos među ženama je normalna pojava

Društveno je rasprostranjeno pogrešno mišljenje da su jedino heteroseksualni odnosi normalni, prirodni, a da sve drugo, van toga, nije. To je logična posledica institucije kompulzivne heteroseksualnosti i religioznog fundamentalizma prema kojima žudnja i reprodukcija slede jedna iz drugu, gde je smisao seksualnog čina stvaranje potomstva i gde heteroseksualni odnos ispunjava “najvitalniji nagon žene – nagon za materinstvom“. To sve nije tačno: erotska žudnja i rađanje nisu povezani.

lezbejstvo nije bolest i ne leči se

Psihijatrija prošlog veka je pogrešno propovedala da se masturbacija, šizofrenija i homoseksualnost leče medikamentima, hladnim šok-tuševima, elektrošokovima i psihoterapijom. Tako je i homofobija imala institucionalne oblike. Homoseksualnost je i zvanično izbačena sa Međunarodne liste mentalnih poremećaja 1973. godine.

lezbejstvo -  iskustvena ili biološka pojava

Mnogi naučnici žele da tumače lezbejstvo i homoseksualnost samo biološkim poreklom. Činjenica je da je splet razloga tzv. uzroci i jednako heteroseksualne kao i homoseksualne orijentacije. To znači da na našu seksualnu orijentaciju utiču događaji iz detinjstva, emotivi mehanizmi preživljavanja, učenje po modelu, kognitivni i biološki uslovi, politički i društveni kontekst. Konstrukcionistkinje smatraju da je seksualna orijentacija izbor i da je konstruisna od različitih uslova života, dok bilogističarke smatraju da je seksualna orijentacija zacrtana u našem biološkom kodu. Ovaj spor je i dalje otvoren za diskusiju.

žena ne može postati lezbejka zbog “nedostatka” pravog muškarca

Predrasuda da su neke žene lezbejke zato što još nisu našle pravog muškarca nastala je iz ideologije patrijarhalnog društva koje nalaže da žene u svim dimenzijama života treba da zavise od muškaraca. Lezbejke su žene koje nemaju emotivne i erotske potrebe za muškarcima, a mnoge među muškarcima imaju prijatelje i saradnike.

ne postoje “muško” i “žensko” u lezbejskom odnosu

Predrasuda da je u lezbejskom odnosu jedna “žensko”, a druga “muško”, preneta je iz stereotipnih heteroseksualnih odnosa u kojima postoji jasna podela uloga. Sve lezbejke su žene, a njihova podela na “buč” i “fam” ne znači da su one u ulogama muškarca ili žene, već da neka njihova ponašanja podseća na to, obzirom da su one obe pre svega društveno obeležene kao 'žene'. S druge strane, važno je da znamo da identiteti žena prolaze kroz društvene identitete i “muških” i “ženskih” uloga i da sve žene imaju osonbine i jednih i drugih uloga.  

lezbejke su srećne žene

Pogrešna teza da su lezbejke nesrećne žene je proizvod mržnje prema lezbejkama. S jedne strane, mnoge lezbejke žive u strahom da njihov život ne bude otkriven i trpe diskriminaciju okoline. S druge strane, mnoge lezbejke, koje otvoreno žive svoju egzistenciju, kažu: "Najlepši deo mene - žene - je što sam lezbejka". Ukoliko budemo radile na širenju vrednosti civilnog društva bez seksizma, rasizma i homofobije, i heteroseksualne žene i lezbejke će biti srećne.

lezbejke su majke

Lezbejke su već majke. Predrasuda da lezbejke ne smeju biti majke proizlazi iz ideologije da je deci potreban otac kao uslov za detetovu “normalnu socijalizaciju”, kao i od predrasude da će lezbejke “propagirati” lezbejstvo svojoj deci. Naučna istraživanja pokazuju da je detetu za dobar razvoj potrebna odgovorna osoba koja ga voli. To može biti osoba bilo kog srodstva, pola ili seksualne orijentacije. Drugo istraživanje pokazuje da su deca iz lezbejskih porodica jednaka sa decom iz hetero-porodica i po faktoru uspeha u školi i socijabilnosti. U 2008. godini u šest zemalja Evrope postoji mogućnost istopolnog braka koji izjednačuje lezbejske i gej porodice sa heterosksualnim porodicama.* Plan Evropske Unije je da do 2015. sve zemlje EU imaju zakone koji će izjednačiti prava istopolnih porodica i brakova sa heteroseksualnim. 

nisu sve feministkinje lezbejke

– nisu sve lezbejke feministkinje

Predrasuda da su sve feministkinje lezbejke, a sve lezbejke feministkinje, nastala je zbog društvenog neprihvatanja feminizma, te pokušaj da se aktivistkinje obezvrede optužbama.  U feminističkom pokretu, većina žena su heteroseksualne, ali isto tako ima i lezbejki. Činjenica je da su neke lezbejke liderke feminističkih pokreta, jel su u potpunosti opredeljena ka ženama. lično i politički. Rad na promovisanju lezbejskih prava podrazumeva rad na promovisanju ženskih prava. Ima puno lezbejki koje nisu feministkinje.         

*autorka teksta lepa mladjenović, dugogodišnja je feministička, lezbejska i mirovna aktivistinja. 
*tekst je napisan 2008. godine, a sada deset država u Evropi pravno priznaje istopolne brakove