Lične priče o lezbejskim partnerskim odnosima: To su bili lepi dani

Upoznale smo se davno, na početku srednje škole. Svratila sam kod drugarice u odeljenje i tu je bila jedna vrlo napadna, vrlo skatutava devojčica koja me je užasno nervirala, jer se kreveljila i sa svojim drugom izvodila nešto i smetala mi. Nekoliko puta sam je opomenula pogledom, jer sam u tom adolescentskom periodu bila jako ozbiljna. Ali ona me nije ni primetila, a ja sam nju morala, kao što su i svi ostali morali da je primećuju!

To je bilo prvo: registrovala sam to lice. Bila je simpatična, samo da je ćutala i da nije toliko skakala. Mi se tada, naravno, nismo družile,  to nije bilo moguće.

Kad smo pošle na studije postale smo prijateljice, počele smo da se poveravamo jedna drugoj, da razmenjujemo životne filozofije, utiske o životnim stvarima. Dopisivale smo se – onda je to bilo moderno. Izlazile smo zajedno, imale isto društvo, neke zajedničke aktivnosti. Teatrom smo se bavile duže vreme. To je bilo  kvalitetno i super u svakom pogledu. Ideš negde sa svojim društvom, negde gde dolaze neki drugi ljudi, stvaraš, upoznaješ se, zabavljaš, ludiraš. To su bile srećne godine. I tako ispunjene. To je bila sloboda. Prosto osećaš slobodu i ispunjenost i da ti je sve otvoreno.

Gledajući je u jednoj predstavi, počela sam da shvatam da me ona i fizički privlači. U svemu drugom smo već bile bliske, dopadale se jedna drugoj, delile interesovanja, stavove. Ne znam kako, ali verovatno sam joj   pokazala da mi je privlačna, naš odnos je počeo da se menja. Počele smo više da se grlimo... Ja sam se zaljubljivala!

Bilo je proleće.

Boba

* Priča To su bili lepi dani objavljena je u publikaciji 

Ljubav u stvari...Lične priče o lezbejskim partnerskim odnosima, intervjuisala i uredila intervjue Ljiljana Živković, Labris, 2008.

izvor

http://labris.org.rs/wp-content/uploads/2013/06/ljubav_u_stvari.pdf