Lezbejke sa invaliditetom - Manjina unutar manjine (II deo)

U lezbejskom i gej svetu, zatrpane smo slikama mladih ljudi bez invaliditeta tako da stigma koju invaliditet nosi  praktično obeležava naše živote. Pored toga, tužna realnost je i da pokušaj izlaska sa lezbejkom bez invaliditeta  može za posledicu imati osećaj usamljenosti. Neke se plaše  da budu u vezi sa ženama  s invaliditetom, a čak i kad je  žena  bez predrasuda, proces zabavljanja je često  zahtevan i može dodatno  opetretiti novu vezu.

Zbog toga se  lezbejke s invaliditetom radije odlučuju za veću ravnopravnost  koju  donosi  zabavljanje  sa ženom koja takodje ima iskustvo života sa invaliditetom. Kako su  obe partnerke u istoj poziciji,  kad je reč o invladitetu, disbalans odnosa moći  će svakako biti manje izražen. Osećaj sigurnosti i emocionalnog blagostanja koje proističe iz ovakve zajednice je za mnoge neprocenjiv.

Ukratko – kao manjina unutar manjine mnoge od nas osećaju se usamljeno, jer se čini da se ne uklapamo u klasične „ideale“ – šta god oni bili.

Lisa, prijateljica iz Mančestera, mi je rekla : „Ja sam žena koja je sasvim slučajno lezbejka, koja sasvim slučajno ima invaliditet, ali  ono što je najvažnije, ja sam celovita osoba.“ Dodala je: „Osećam da pripadam dvema zajednicama, ali se ni u jednu ne uklapam.“ Obe grupe se suočavaju sa diskriminacijom i predrasudama, isključivanjem i  odbacivanjem od strane većinskog društva.

Druga prijateljica Džejn, koja ima  30 godina, je rekla :“ Ljudi ne gledaju u tebe, gledaju kroz tebe. Želim biti ono što jesam bez bitke na svakom koraku.“

Dakle gde idemo odavde?  Kako ćemo učiti o inkluziji, paralelno sa tim što tražim jednaka prava? Kako ćemo učiniti da žene bez invaliditeta  da razumeju značaj vidljivosti naših sestara s invaliditetom, umesto da se osećamo kao da smo zanemarene?

Nije lako i zbog toga se opšta populacija oseća nelagodno, ali moramo prevazići mnoge emocionalne i psihološke strahove koje imamo kada se susrećemo sa ljudima s invaliditetom. Treba da znamo da  život bez invaliditeta nije zagarantovan, on može biti oduzet u momentu. Život na koji smo navikle može biti dramatično izmenjen teškom  nesrećom, mentalnim slomom ili čak početkom dijabetesa.

Moj invaliditet nije vidljiv. Oko mene je tamni oblak koji me zaklanja, preti da će me progutati ili udaviti u vlastitoj sumnji,  u svakom datom trenutku. Uticao  je na  moj život i prethodne  veze,  tako da saosećam sa  osobama sa invaliditetom zbog svih teškoća sa kojima se svakodnevno  suočavaju.

Sve žene imaju pravo da se osećaju dobro u vezi sebe. Svi smo mi vredna ljudska bića. Pošto se i same suočavamo sa raznim preprekama, treba da naučimo da  brinemo jedne za druge  unutar sopstvenih zajednica.

Autorka Alex Dean

Prevela: Vanja Orlović

Izvor:http://www.huffingtonpost.co.uk/alex-dean/lesbian-with-diasability-minority_b_1611699.html

* Alex Dean je osnivačica grupe „Mi postojimo: Lezbejke sa invaliditetom“ koja nudi podršku i zalaže se za inkluzivno društvo