Delovi iz istraživanja “Stres marginalnih grupa i usamljenost na globalnom primeru odraslih pripadnika seksualnih manjina

 

Delovi iz istraživanja “Stres marginalnih grupa i usamljenost na globalnom primeru odraslih pripadnika seksualnih manjina: uloga socijalna anksioznosti, socijalne inhibicije i angažovanosti u zajednici“

Edi M. Elmer, Teo van Tilburg, Tineke Fokema

Abstrakt:

Istraživanja ukazuju da je usamljenost među odraslim pripadnicama/ima seksualnih manjina povezana sa marginalizacijom, ali nije jasno koji procesi dodatno utiču na stvaranje ove povezanosti. Međusekcionalno istraživanje proučava pet mogućnosti: preopterećenost stigmom, internalizovana homofobija, prikrivanje seksualne orijentacije, društvena anksioznost i društvena inhibicija. Istraživanje takođe preispituje potencijalnu zaštitničku ulogu LGBTQ zajednice. Istraživanje je obuhvatilo 7 856 pripadnica/ka seksualnih manjina između 18 i 88 godina iz 85 različitih zemalja koji su popunili online upitnik. Rezultati strukturalno izjednačenog modela ukazali su da je marginalizovanost bila povezana sa socijalnom i emotivnom usamljenošću, i da je deo ovog odnosa bio indirektno povezan putem faktora stresa marginalizovanih grupa (naročito preokupiranost stigmom) a zatim i socijalnom anksioznošću i socijalnom inhibicijom. Zatim, dok se uključivanje u LGBTQ zajednicu povezuje sa većom marginalizacijom, takođe je za posledicu imalo niži nivo stresa od procenjenog stresa oba oblika usamljenosti. Među onima koji su više bili angažovani u LGBTQ zajednici, povezanost između marginalizovanosti i procenjenog stresa bila je donekla slabija, u odnosu na istu povezanost sa preokupiranošću stigmom i socijalnu anksioznost, i u odnosu na socijalnu inhibiciju i socijalnu usamljenost. Nasuprot tome, veze između prikrivanja i socijalne anksioznosti bile su donekle izraženije. Model je odgovarao jer su  uzroci povezanosti bili slični i nakon provere mogućih destabilizirajućih efekata povodom preraspedele negativnih emocija, ali je nekoliko koeficijenata bilo sniženo. Rezultati istraživanja ukazuju da je važno nastaviti sa proračunavanjem stresa kod osoba marginalizovane seksualnosti, onih koji imaju osećaj pripadanosti LGBTQ zajednici, ali i onih koji su van nje, kao i preporuke mogućih metoda za smanjenje usamljenosti, kao što je kognitivno-bihejvioralna intervencija koja je usredsređena na preokupiranost stigmom i socijalnu anksioznost.

Ključne reči: seksualna orijentacija, gej, lezbejke, biseksualni, stigma, uznemiravanje, diskriminacija

.............

ZAŠTITNIČKA ULOGA UKLJUČENOSTI U LGBTQ ZAJEDNICU

Dok je nekoliko faktora stresa marginalizovanih grupa moglo povećati usamljenost, drugi faktori snižavali su nivo stresa, ili barem nisu pridodavali osećaju usamljenosti. Jedan takav faktor je podrazumevao uključenost u LGBTQ zajednicu što podrazumeva mrežu podrške u okviru LGBTQ zajednice ili biti članica/član LGBTQ klubova, sportskih udruženja ili organizacija. [1]

Kuyper and Fokkema (2010) zaključili su  da pripadanje zajednici umanjuje  osećaj usamljenosti među starijim LGB Holanđanima. Isto je zaključeno u istraživanju čija ciljna grupa su bili  gej latino muškarci koji žive sa HIV-om. [2]

Uključenost u zajednicu takođe isključuje motivisanost za prikrivanjem i internalizovanu homofobiju. [3] Dodatno, istraživanja u SAD i Hong Kongu ukazuju da su svi oni koji su više bili uključeni u zajdnicu imali niži skor kad je u pitanju internalizovana homofobija i stres marginalizovanih grupa. [4]

Iako uključivanje u zajednicu može povećati marginalizaciju usled povećanja izloženosti pripadnice/ka seksualne manjine, [5] ipak nudi nekoliko mogućih koristi koje mogu značajno smanjiti procenjen stres i sprečiti uticaj na osećaj usamljenosti. LGBTQ zajednica može omogućiti podržavajuću društvenu mrežu koja povećava prihvatanje seksualnosti, validira iskustvo marginalizovanosti, promoviše adaptaciju na preispitivanje marginalizacije, neguje osećaj prihvaćenosti, pripadnosti i razumevanja[6]. Uključenost u zajednicu može takođe promovisati osnaživanje, ličnu kontrolu, ličnu efikasnost i samopuzdanje[7]. Ovi faktori povezani su sa smanjenjem usamljenosti[8]. Imajući ove dokaze na umu, mi smo ispitivali kako je učestvovanje u LGBTQ zajednici povezano sa usamljenošću na globalnom uzorku.

 

DA LI UKLJUČENOST U LGBTQ ZAJEDNICU IMA ZAŠTITNIČKU ULOGU?

Naše istraživanje takođe je ispitivalo specifičnu ulogu uključenosti u LGBTQ zajednicu. Tri zaključka su značajna. Prvo, postoji veza između uključenosti u zajednicu i marginalizovanosti, što je u skladu sa prethodnim istraživanjima.[9]

Jedan od razloga je što oni koji su uključeni u LGBTQ zajednicu su i više otvoreni po pitanju seksualne orijenatacije, što može povećati rizik marginalizacije.[10] Ovo je dosledno sa zaključcima istraživanja koji ističu pozitivnu korelaciju između autovanosti i marginalizovanosti[11]. Angažovanost u zajednici može takođe podsetiti osobu na sopstvenu stigmatizaciju i doprineti izraženijoj identifikaciji[12]; ovo može uvećati percepciju i identifikaciju marginalizovanosti.[13] Naravno, relacija između uključenosti u zajednicu i marginalizovanosti može biti povezana i na drugačiji način: oni koji dožive i primećuju marginalizovanost, imaju više razloga da budu uključeni u LGBTQ zajednicu (na primer, da potraže podršku ili zagovaraju ljudska prava[14]).

Iako uključenost u zajednicu može doneti rizik marginalizacije, naši nalazi su takođe konzistentni u tome da sugerišu da sama uključenost može biti zaštita od negativnih posledica marginalizacije, smanjujući intenzitet procenjenog stresa, inhibicije i usamljenosti, istovremeno umanjujući vezu ovih faktora sa marginalizacijm.[15] Dodatno, pripadnost zajednici je isključivala obe forme usamljenosti, a skoro polovina ovih odnosa isključivala je stres i socjalnu inhibiciju. Dok ovo sugeriše da zajednica ima zaštitnu ulogu, takođe je moguće da oni koji su više „aut“ i prihvataju svoju seksualnost si i manje inhibirani-imaju više izgleda da se uključe u zajednicu. Takođe, pronašli smo da su veze između marginalizovanosti i stresa bile slabije kod onih koji su uključeni u zajednicu, kao i veze između preokupiranosti stigmom i socijalnom aksioznošću, i onih između socijalne inhibicije i socijalne usamljenosti. Pripadnici seksualnih manjina mogu pružiti podršku koja: smanjuje negativan uticaj marginalizacije na emocije; stvara bezbedno okruženje koje smanjuje potrebe za ličnim nadzorom i samopromovisanjem; ohrabruje otpor ili usvajanje ponovne procene stigme i internalizovane homofobije; primeri pozitivnih odnosa u okviru homoseksualnih partnerskih odnosa kontriraju negativnim uverenjima da su homoseksualni odnosi inherentno disfunkcionalni[16]. Angažovanost u zajednici može takođe povećati samokontrolu i sopstvenu efikasnost[17] , što može smanjiti pasivnost i promovisati aktivan pristup odnosima (na primer, savladavanjem socijalne anksioznosti, upoznavanjem novih ljudi, rešavanjem konfilata[18]).

Sve ove prednosti mogu doprineti smanjenju usamljenosti. Takođe dve osnovne funkcije LGBTQ zajednice- mogućnost socijalizacije i upoznavanja novih prijatelja i partnera-doprinose smanjenju usamljenosti. Nasuprot našoj hipotezi, uključenost u zajednicu nije doprinela ublaživanju direktne veze između stigmatizacije i usamljenosti. Ove direktne povezanosti možda su delimično prouzrokovane osećajem različitosti, neshvaćenosti ili odbačenosti od ljudi van LGBTQ zajednice; i iz toga možda proizilazi limitiranost uticaja koju uključenost u zajednici ima na osećaj samoće.

Iako je vrednovana na osnovu  raznih aspekata, uključenost u zajednicu ne doprinosi svima podjednako. Kao prvo, neki ljudi su uključeni u zajednicu ali ne osećaju bliskost, samim tim ova uključenost ih ne može zaštiti od usamljenosti. Drugo, ono što je važno, kada je reč o usamljenosti, jeste da je važan kvalitet odnosa i osećaj povezanosti, a ne puko prisustvo drugih. [19] Zatim, intenzivna uključenost može uzeti danak u smislu vremena, energije i sekundarne izloženosti marginalizaciji.[20] Treće, nasuprot benefitima uključenosti može se javiti stres koji je prozrokovan unutar zajednice. Na primer, politički konflikti, komformizam, rasizam, bifobija, statusne privilegije, kompeticija, fokusiranost na mlade, izgled i seksualnost, naročito među gej muškarcma u urbanim sredinama i putem dejting aplikacija.[21]Poslednji zaključak je da kod onih koji su uključeni u zajednicu postoji neznatno jači odnos između prikrivanja i socijalne anksioznosti. Kod osoba koji su aktivni u LGBTQ zajednici, ali nisu autovani van zajednice, strah od autovanja može biti intenzivniji, što povećava socijalnu anksioznost i u ostalim sferama njihovog života.

Izvor:

https://link.springer.com/article/10.1007/s10508-021-02132-3?fbclid=IwAR0BdKucThXrJYiacOl3ZxU7rVy2yMYQiSwYQK4-pLBA21lc1nstYIA0ueU

---

[1] Meyer, 2003.

[2] Ramirez-Valles i dr., 2005.

[3] Bissonette& Syzmanski, 2019; Foster-Gimbel i dr., 2020; Frost& Meyer, 2009; Kuyper & Fokkema, 2010; Velez & Moradi,2016.

[4] Chan &Mak, 2021; Salfas i drugi, 2019; Toomey i drugi, 2011; Velez &Moradi, 2016; videti Ramirez-Valles i drugi, 2005.

[5] Bissonette & Syzmanski, 2019; LeBeau & Jellison, 2009.

[6] Cox i dr., 2010;Kuyper & Fokkema, 2010; LeBeau & Jellison, 2009; Roberts& Christens, 2021; Velez &Moradi, 2016; Westefeld i dr.,2001

[7] Heath& Mulligan, 2008; LeBeau & Jellison, 2009; Ramirez-Valleset al., 2005; van Lisdonk & Kuyper, 2015; Wernick i dr., 2014;Westefeld i dr., 2001

[8] Newall i dr., 2014; Spithoven i dr., 2017; Vanhalst i dr., 2013

[9] Bissonette & Syzmanski, 2019; Chan & Mak, 2021; Foster-Gimbel i dr., 2018; Kuyper i dr, 2016; Ramirez-

Valles i dr., 2005; Velez & Moradi, 2016.

[10] Bissonette & Syzmanski,2019; LeBeau & Jellison, 2009.

[11]  Brewster i dr., 2013; Cook i dr., 2013; Timmins i dr., 2020.

[12] LeBeau & Jellison,2009; Vaughan & Waehler, 2010

[13] Ramirez-Valles i dr., 2005.

[14] Chan & Mak, 2021.

[15] Meyer, 2003.

[16] Cox i dr., 2010; Meyer, 2003; Velez & Moradi, 2016; Westefeld i dr., 2001.

[17] Chan & Mak, 2021; Heath & Mulligan, 2008; van Lisdonk & Kuyper,2015; Wernick i dr., 2014

[18] Newall, N. E. G., Chipperfield, J. G., & Bailis, D. S. (2014). Predicting

stability and change in loneliness in later life. Journal of Social and Personal Relationships, 31(3), 335–351. https:// doi. org/ 10.1177/ 02654 07513 494951

[19] Hawkley i dr.,2008.

[20] Bissonette & Syzmanski,2019; Kulick i dr., 2017.

[21] Aggarwal & Gerrets, 2014; Hammack i dr., 2021;Heath & Mulligan, 2008; Hobbes, 2017; LeBeau & Jellison,

2009; Lehavot et al., 2009; Mereish i dr., 2017; O’Byrne i dr., 2014; Pachankis et al., 2020; Parmenter i dr., 2020.