Vesti o ruskoj invaziji Ukrajine su bile element na svakoj
seansi koju sam održala od jutros. Nije nam, kao terapeutima, novost da
uznemirujući aspekti sadašnjosti koju delimo sa klijentima nađu svoj prostor u
terapijskom procesu. Izraženije, svakako, jeste u protekle dve godine.
Budući da smo društvo sa kompleksnom istorijom ratne traume,
u porodicama ljudi s kojima radim iz svih krajeva regiona ta tema provejava kad
god se dotaknemo proteklih decenija.
Danas sam dosta pričala i o tome - zašto su neki od nas
jutros imali potrebu da se podsete da su i dalje bezbedni, dok se bude uz vesti
o ratu koji je počeo. Probala sam da ispratim i svoje procese i zadržim se na
tome da mi je vest od jutros odjeknula u telu kao potres u martu 2020. i da sam
i sama mislima uz sve ljude koji trenutno spašavaju svoj i živote bližnjih.
Ukoliko ste osetili šok, strah ili imali potrebu da se
podsetite da ste na bezbednom, dok pratite vesti iz Ukrajine, to je sasvim u
redu i normalno. Možete istovremeno da saosećate sa ugroženima, osećate tugu i
bol usled tragičnih vesti, a i da poželite da se podsetite da ste u sada i ovde
na bezbednom. Naročito je normalno, ukoliko u vašoj biografiji postoji iskustvo
rata ili ukoliko je porodica bila pogođena nekim od prethodnih ratova.
Može pomoći da primetite kako vaš nervni sistem reaguje na
vesti, naročito na somatske indikatore uznemirenosti: ubrzano disanje, nemir,
napetost ili, pak, neka vrsta mišićnog kolapsa i apatije. U zavisnosti od
reakcije, možete da probate da signalizirate svom telu da je sad i ovde na
bezbednom.
Ukoliko vesti u vama bude uznemirujuća / traumatska sećanja,
bespomoćnost, užas ili neku vrstu preplavljenosti, i to je normalno. Može
pomoći svaki bezbedan prostor (bilo da je na papiru, u nekoj aktivnosti ili
odnosu) u kome možete da se izrazite i osetite podržano i sigurno.
Budite nežni prema sebi i ako vas snimci i fotografije
uznemiruju, i nemate kapaciteta za njih u ovom trenutku ili imate potrebu da ih
sebi dozirate.
Izvor: https://www.facebook.com/anaperovitj
No comments:
Post a Comment